Европа и Балкан : дипломатска историја балканских хришћанских држава у XVIII и XIX веку. Књ. 2, Европа и Црна Гора. Св. 1, Црна Гора између Турске, Русије и Млетака у XVIII веку

166 КНЕЗ ДОЛГОРУКИ И ШЋЕПАН МАЛИ

жаву од Скадра до Дубровника, као накнаду за руски

престо. — — — Услед тога буде одаслан кнез Ђорђе Долгоруки у Црну Гору ес налогом, да утамани Шћепана и да Црногорце варати с Турцима. — — = На

црногорском збору прочитана су писма у којима их је царица руска бадрила да ударе на Турке и да отерају лажова, те им је обећавала, да ће их лепо помагати и да неће мира с Турцима утанамити, а да не осигура њихову потпуну слободу. Прногорци примише збиља в одушевљењем Катаринину реч о Турцима и заклеше се у име свега народа, да ће јој бити верни и своју крв за њу у евако доба пролити, али не тако и на зажтев о Шћепану. Овај, чим је сазнао да су Руси дошли, побеже у клисуре око Грађана и одатле је ситао на Русе сваку погрду, казујући народу, да су они дошли, дага преваре и упропасте. Долгоруки је хтео, да те увреде опере крвљу Шћепановом, зато се одлучи да подмити његове главне присталице, и се тешком муком пође му за руком да их придобије за себе, па посла Ђура Пешикана, да га силом ако не иде друкчије, дотерају на Цетиње. Испрва Шћепану се никако није силавило у Цетињско Поље, али после нађе, да ће му скочити углед у народу, ако га овај види на Цетињу, како слободно излази пред своје душмане. Т10јаше дакле коња па одјезди Цетињу. Кад се појавио, Црногорци (као „ватрављени“) оборе огањ из пушака у знак поштовања т притрче му насусрет да лиј се токлоне. Тај чин силно смути Долгорукога, те позва к себи старешине, оштро их укори, што су тако брзо погавили заклетву, коју су јуче положили руској царици и запрети им, да ће онога часа отићи из Црне Горе, ако не одрже своје заклетвом потврђено обећање. Старешине се збунише оштрином његових речи, похитају у светину, која беше на пољу сакупљена, па је „распаљеним“ беседама разјаре противу Шћепана, те га одмах ухвате и предаду Долгторуком. — — — Долгоруки нареди да га одведу у једну собицу манастира, и ту да га Руси чувају, а народу објави да је Шћепан лажа и варалица, и да ће му сама царица судити. Лада се уверио, да је старешине придобио сасвим на своју страну,