Европа и Балкан : дипломатска историја балканских хришћанских држава у XVIII и XIX веку. Књ. 2, Европа и Црна Гора. Св. 1, Црна Гора између Турске, Русије и Млетака у XVIII веку

КНЕЗ ДОЛГОРУКИ И ШЋЕПАН МАЛИ 169

или на Црногорце, да се узајамно бране; а кад устреба, добиће наредбу за даљи рад.

14. августа изјавио је кнез жељу да ар ЈАЈЕ сутра-дан служи службу, као на празник „успенија“ Богородичина. Ну цетињеки монаси, с безобразном дрекошћу, јаве кнезу: да они не сматрају патријарха, за правог, него за одлученог од цркве архијерејске, и да му неће допустити да служи. Да би се прекратиле даље последице, и сам патријарх одуста од службе; а кнез одложи да други пут испита узроке неслоге међу духовништвом. Ми можемо одмах казати те узроке.

„У то време — пише Медаковић („Калај на истоку“, страна 62.) — беше горак живот и патријарху Бркићу у Црној Гори, јер се владика Сава бојаше, да му Бркић не преузме дужовну власт, кано што му беше Шћепан Мали одузео световну. То се види из оног случаја, када је Долгоруки изјавио жељу да патријарх оделужи службу на Госпођин дан чему се ондашњи калуђери успротиве, наводећи да га сматрају одлучена од цркве. Долгоруки почитоваше патријарха као најстарије духовно лице по достојанству, а то бјеше криво и митрополиту Сави и владици Арсенију, па ни један не дође Долгоруком, већ се учинише болеснијема“.

Биће да ово није био једини узрок симулирању болести њихових преосвештенстава; јер да се нису направили болесни, морали би се појавити на преображенском збору; а митрополит (ава није хтео да се компромитују ни он ни његов помоћник Арсеније, па су се направили болесни док се не сврши драма Шћепана Малог, те да виде коме им се „царству“ ваља приволети: да ли Шћепанову или Катарининуг А да је наше схватање њихова одсуства с тако важног збора тачно, доказује Факат: да је митрополит Сава — пошто је видео да је кнез Долгоруки успео да за 400—500 дуката ухапси и већ више од месец дана држи под кључем Шћепана Малог — на једанпут заборавио на патријархову „одлученост од цркве“, па је — заједно с тим патријархом и с два црногорска свештеника — служио 22. септембра, на. дан крунисања царице Катарине.