Европа и Балкан : дипломатска историја балканских хришћанских држава у XVIII и XIX веку. Књ. 2, Европа и Црна Гора. Св. 1, Црна Гора између Турске, Русије и Млетака у XVIII веку

168 кнез долгорУКИ И ШЋЕПАН МАЛИ

да ме држи под собом, него ме је наместио над својом главом“! 'То је најбољи доказ да сам ја одиста цар, па ма шта он говорио. Браћо, зар ћете ме оставити у рукама мојих непријатеља, који хоће да ме убију, као што су једантут већ покушали!“ Ово је било довољно да увери Црногорце, и они ослободише свога драгог хапсеника и однеше га у триумФу“.

Ми не можемо веровати да се кнез Долгоруки насмејао кад је видео како Црногорци више верују Шћепану него њему. Нећемо замерити ни славном песнику Сими Милутиновићу, што је у поступку народа овом приликом нашао само доказ колико би Црногорци били одани „истинскоме цару русинскоме“, када су толико бранили лажнога цара; јер од те болести од које је он патио у почетку ХЛХ века, пате још и данас, у почетку ХХ века, многи добри Срби.

Што се тиче Оипријанове и Ленорманове анегдоте о беседи Шћепановој е прозора ћелије манастирске у којој је био ухапшен, равнодушно је да ли је она измишљена или не. Да га онда Црногорци нису извадили из хапеса, и да га нису у триумФу однели, то знамо поуздано; и ми ћемо скоро видети, како и зашто га је баш сам кнез Долгоруки ослободио и наново поставио за владаоца црногорскога.

Да се вратимо „журнаљној записци“ кнежеве мисије и да забележимо само крупније догађаје.

8. августа добивено је извешће да су Турци с једне стране од Бара, а е друге од зетских граница, поставили кордон, и ако не од великог броја војске. Кнез изда наредбу да се у свима црногорским нахијама разда колико треба праха и олова, да се поставе страже, а остатак муниције да се пренесе на Цетиње.

11. августа наређено је грофу Петру Бјеладиновићу да скупља добровољце у Приморју. Од брђанеког војводе Илије Дрекаловића и од никшићског војводеи главара стигоше писма да му не могу доћи, јер су Турци ухватили све пролазе; него нека им кнез пошље наредбе шта треба да раде. Кнез одговара да стоје мирно у својим границама; ако Турци нападну на њих