Европа и Балкан : дипломатска историја балканских хришћанских држава у XVIII и XIX веку. Књ. 2, Европа и Црна Гора. Св. 1, Црна Гора између Турске, Русије и Млетака у XVIII веку

172 КНЕЗ ДОЛГОРУКИ И ШЋЕПАН МАЛИ

18. септембра нађени су код једног од дезертираца которских (којих се дотле накупило до 40) неки сумњиви прашкови. (тављен је под стражу. Истрагом се доказало да су млетачке власти хтеле да отрују кнеза „Долгоруког п све његове официре.

Под 24. септембром вели се у „журнаљној“ записци: „Бављење кнежево међу једноверним и оданим Црногорцима није било без велике опасности а његов живот. (ваки дан су долазили гласови с разних страна: да једни спремају отров, други да су поткупљени да га предаду у непријатељске руке и запале прах. Случај који се десио патријарху Василију (24 Црногорца, поткупљени од Турака с неколико кеса, хтели су га убити, да им није дао све своје новце, 54 дуката, те је побегао у Маине, где се сакрио у дому једне удовице; те га гониоци не могоше наћи), као и други примери из прошле године, дали су повода кнезу да се чува. Зато је наредио да се неколико пудова праха што је чувано под његовом собом, измести у један као магадин, подалеко од манастира; и ту се постави стража од 8 Славонаца, која је већ прве ноћи пуцала на некога који се хтео примаћи магацину“.

25. септембра Илија Дрекаловић предлаже да се отме макар један град у околини, „те да се охрабре хришћани“.

Али сад је кнез Долгоруки имао друге бриге, Сазнао је да сами Црногорци дошаптавају Турцима све што он ради. Уверио се да је митрополит Сава „одани шпијун млетачки“, да говори Црногорцима како су руска господа дошла да их наведу на рат ес Турцима и тиме да их упропасте. Услед тога стало се јавно говорити да ће се „издати Турцима сви они који нису рођени у Црној Гори“. Катунска Нахија није стела да прими траг тч олово кад им је давано, изговарајући се да им не треба; а у самој ствари нису хтели да се бију с Турцима, „кад им ови никаква зла не чине“. Покушај Катуњана да силом ослободе оних 7 хапсеника (због „двобоја“), показиваше шта се може очекивати од оних разбојника. Кнезу се досадило „стрепити од сваког мучког злочина, јер је то много теже него е оружјем