Европа и Балкан : дипломатска историја балканских хришћанских држава у XVIII и XIX веку. Књ. 2, Европа и Црна Гора. Св. 1, Црна Гора између Турске, Русије и Млетака у XVIII веку

ЕНЕЗ ДОЛГОРУКИ И ШЋЕПАН МАЛИ 178

у руци стати пред непријатеља“. Непрестано општење Црногораца како е Турцима тако и е Млечићима за њега је било несумњив доказ да се ради о издаји, да му се ваљало „бојати Црногораца не мање од Турака“, Услед свега тога, кнез Долгор уки решио се да са свима официрима и осталим својим људима ивиђе из Шрне Торе ш пређе у Шталију. Али ту је намеру ваљало крити нарочито од митрополита Саве; јер би он, „као шпијун млетачки, одмах о том известио Млечане“. Поверена је само патријарху Василију, и понуђено му је да и он иде с њима. „Патријарх је с великом благодарношћу примио понуду, јер му је даље бављење у Црној Гори претило очевидном смрћу“. Сад је требало решити шта да се ради са Шћепаном Малим, „кога се народ и даље слепо држао и веровао о њему све како се с почетка назвао“. Велики број Црногораца, хвалећи ретке особине овога протуве, находио је у њему и неку чудотворну силу. „Дигнувши руке од ових људи без вере и закона који се не могу поправити, кнез намисли да им и даље остави Шћепана Малог и даму преда управу над овим лакомисленим народом“

Кад су извели Шћепана пред њега, Долгоруки му је казао да је он за своју кривицу заслужио смрт; али не само да је од те казне поштеђен и избављен од народнога гнева, него ето ће га пустити и на слободу; али за све те милости тражи од њега верности им треданости. „Шћепан је признао своју кривицу, благодарио за милост и клео се да ће радо дати свој живот (за Русију) где му се само прилика укаже“

Ноћу, између 13. и 14. октобра, побегао је кнез Долгоруки из Стањевића, казавши калуђеру који је имао да показује пут до морске обале, да он одлази, „а да Шћепан Мали остаје у Црној Гори као начелник; али с том наредбом, да никако не сме притешњавати митрополита Саву“.

Какав „страхи очајање“ беше обузео целу мисију кнеза Долгоруког, и како је извршено ово ноћно бегство њено, види се по једном детаљу. Руски официри који су се пре 24 месеца искрцали и попели у Црну Гору у парадним мундирима, стигли су 14. октобра