Европа и Балкан : дипломатска историја балканских хришћанских држава у XVIII и XIX веку. Књ. 2, Европа и Црна Гора. Св. 1, Црна Гора између Турске, Русије и Млетака у XVIII веку

1(4. КНЕЗ ДОЛГОРУКИ И ШЋЕПАН МАЛИ

боси на морску обалу. Патријарх Василије умало није умро од напрезања у овом бегству...

Кад ву се еви Руси на чамцима превезли до про који је за њих најмљен, на обали је остао сам „граф“ Војиновић, који је рногорцима „обећавао да ће се Руви опет вратити, и постави им за начелника Шћепана Малог, чиме су они били врло задовољни; а Шћепан Мали, узевши озбиљну позитуру заповедника, одмах се врати г њима у брда“. — — —

О овоме бегству кнеза Долгоруког из Шрне Горе има оваква депеша которског провидура од 15.26. октобра 1769. год.:

„Ноћу између 24. и 25. т. м. Долгоруки са дружином и пећским патријаром украли су се на рту Јазу, једну миљу од Будве. Послао сам био Давидовића к Русу да га лукавштином поведе на одлавак, примећујућ да је куга зауставила руско бродовље у енглеском мору. Јавио сам за овај важни догађај паши босанском и скадарском. Био се пронео глас да је Долгоруки одвео и Шћепана Малог собом, али према извештајима повереника, Шћепан је испратио Русе само до морске обале, па када су се ови укрцали, вратио се у Стањевиће, а одатле са владиком Савом на Цетиње“.

Да „журнаљнују“ записку није писао један руски официр, да тај дневник није вођен под надзором самога кнеза Долгорукога, да није кнез и доцније у Русији употребљавао ове записке при писању својих

извештаја, — ми просто не бисмо смели веровати својим очима. Како“ Шта

Кнез Долгоруки долази у Црну Гору да је дигне ваједно са свима околним хришћанима противу Турске, да помогне својој царици и Русији да сруше отоманско царство у Европи. Он спрема и организује тај општи хришћански устанак на западу Балканскога Полуострва. И кад му све војводе јављају да је све готово за устанак; и кад сазнаје да у скадарског паше има мало војске, а да се Бошњаци баве својом невољом, јер их

1 Симе Љубић, „Гласник“, други одељак; књига друга, стр. 122.