Европа и Балкан : дипломатска историја балканских хришћанских држава у XVIII и XIX веку. Књ. 2, Европа и Црна Гора. Св. 1, Црна Гора између Турске, Русије и Млетака у XVIII веку

КНЕЗ ДОЛГОРУКИ И ШЋЕПАН МАЛИ 15

терају чак на Дунаво противу руске војске: — тај ђенерал руски не командује „напред“, него им поручује да буду мирни, да се бране ако их Турци нападну, и да му јаве те да им он пошље некакву „команду“ црногорску у помоћ! Шта чека тај руски Фабије Кунктатор“ Да. није добио извешћа да руској војеци не иде доброг Напротив, ми видесмо да је он благовремено добијао службена извешћа о победама руске војске; али он је њих само саошпштавао патријарху Василију и митрополиту Сави, а није ни за тренутак помислио да се тим победама користи за успех поверене му мисије. Па онда. зашто кнез Долгоруки није ни онолико покушао колико: његов колега кнез Орлов у Пелопонезу, него је побегао и без једног покушаја; Ама рећи ћете: ето је сазнао преко млетачког уходе Давидовића да је куга зауставила руску флоту у енглеском мору! Шрво, та Флота и није имала намеру да њему помаже у „Јадранском Мору, јер он је имао да поведе Црногорце и остале

хришћане преко Херцеговине и Босне — Боже опрости! — чак до Цариграда; а друго, зар он такве круп-

не гласове не проверава службеним путем, него верује првом млетачком уходи, који је послан да га наговара на срамно бегетвог! Могло би се рећи да се кнезу згадило на ону анархију коју је затекао у Црној Гори, па да је зато „дигао руке“, као што се у његову дневнику одиста и каже. Али тај високообразовани ђенерал сигурно је знао да се унутрашњи хаос у једној земљи брже лечи једном њеном ратном акцијом противу непријатеља, која сложи све становнике земаљске, него полицијским наредбама какве је он издавао, и про– 5 и 43 . олематичним судовима које је установљавао, а који нису могли да донесу ниједну пресуду. Па зашто је онда кнез Долгоруки напустио важну мисију коју му је: његова господарица поверила, мисију која је била важан саставни део рускога ратнога плана; и зашто се, као што му се которски провидур руга, „украо“ из Црне Горег — Ама хтели су да га отрују; ето. онај млетачки дезертер с прашковима!... Лепо, то је покушај перфидних Латина; зато није крива Црна Гора. а и ту да је онај дезертер стрељан, не би се нашао