Европа и Балкан : дипломатска историја балканских хришћанских држава у XVIII и XIX веку. Књ. 2, Европа и Црна Гора. Св. 1, Црна Гора између Турске, Русије и Млетака у XVIII веку

176 КНЕЗ ДОЛГОРУКИ И ШЋЕПАН МАЛИ

лако други Млечић који би покушао да га отрује. А и оно неколико најгорих Црногораца који су хтели да продаду Шћепана Турцима, и који су патријарху Бркићу изнудили његова последња 54 дуката, трипут би се размислили, пре него што би покушали да с кнежевом главом зараде неколико турских или млетачких кеса. Али тај је ђенерал био слаботиња, који свакоме прашта и који се од шпијунских гласова тако уплаши, да ноћу бега с позиције на коју га је његова царица послала. 'Та да се угледао само на онога „графа“ из своје свите, на Војиновића, који хвата за голу сабљу и растерује гомиле метежника сам самцит, ко би њему могао дирнути длаку с главе, кад је окружен с 80 својих поузданих официра и ојл тете: и 90 војника, који су напустили млетачку службу желећи да служе бољега господара; а већ и да не помињемо оне црногореке главаре којима је поделио 400 цекина те ухапсише Шћепана, и који би га -— ако не из благодарности, а оно за нове паре — бранили од сваке напасти!

Збиља, кад поменусмо Шћепана! Та кнез Долгоруки имао је још једну мисију, која. је за царицу Катарину П била такође важна; јер она није могла мирно да спава од како се тамо негде чак у Црној Гори повампирио њен ПЛ око Јени муж. Она је хтела да њен кнез Долгоруки „утамани“ Шћепана Малог. Па шта је урадио с том другом својом мисијом; Ништа, т.ј. горе него ништа: дао му је мундир царскоруског вишег официра и оставио га да и даље влада у Црној Гори!

„Ема — вели Симо Милутиновић (етр. 108.) прије отшествија својега књаз Долгоруков пожалује Шћепана штабофицерским мундиром росијским и препоручи га собом народу, да га и у напредак држе и слушају“. А и у дневнику видесмо да га је оставио за начелника у Црној Гори.

Симе Љубић, на основу млетачких службених докумената, овако тумачи зашто је кнез оставио Црну Гору, а у њој за управника Шћепана Малог, кога је био дошао да „утамани“: