Европа и Балкан : дипломатска историја балканских хришћанских држава у XVIII и XIX веку. Књ. 2, Европа и Црна Гора. Св. 1, Црна Гора између Турске, Русије и Млетака у XVIII веку

ШЋЕПАН МАЛИ И ДУБРОВАЧКА РЕПУБЛИКА. 183

Тоепођа „са севера, истока и југа“, која је баш њега, Шћепана Малог, изабрала за витеза рускога царства!

Већ 26. јуна — чим је примио овај одговор и поклоне дубровачке — Шћепан пише наново републици. Благодари за поклоне, али још по мало сумња да ли ће Дубровчани бити искрено уз православне хришћане противу Мухамеда. Зато им јавља да ће руска Флота и војека на њој („армада“) доћи под Дубровник; па им вато препоручује да спреме квартире за ту војску и оружје, да се и они бију с Турцима. Јадан Шћепан! Он није знао да је кнез Орлов најпре дигао грчки устанак у Пелопонезу, па је онда тај устанак и Грке оставио њиховој судбини; јер му је било доста славе што је уништио турску Флоту код Чесме — тако доста, да је прошустио јединствену згоду да кроз празне Дарданеле оде под Цариград! — него је хитао да се славом увенчан врати својој драгој царици!... Да је то Шћепан могао елутити, ббли, он не би Дубровчанима јављао да ће им руска армада скоро доћи у госте. Али Шћепан се живо сећао царског манифеста, у коме Катарина П упућује грчку и српеку голотињу рају да иде право на — Цариград! Он верује да је кнез Орлов с онако силном армадом већ узео Цариград, па мисли да ће се, полазећи дома, зауставити и у Јадранима, да научи памети и скадарског и босанског везира! Зато Шћепан ово друго писмо шаље ес двоја своја „офицера“: шаље им сердара Пламенца и једнога капетана да остану у Дубровнику док не стигне руска армада, те да његови људи гарантују руском Фелдмаршалу за чисто срце Дубровчана. А пошто је за Шћепана сигурно да ће Руси одмах приступити разрачунавању и с Турцима у Арбанији, то он јавља Дубровчанима да је готов одмах да пошље своју војску у Херцеговину, ако и они хоће да изађу са својом војском у Зубачко Поље; а ако неће, он ће сам окренути у Арбанију.

Али је дубровачка република знала боље од Шћепана како стоје ствари на руско-турском ратишту, јер је она имала сада своје поклисаре код Орлова. Зато, у одговору од 9. јула 1711. на ово писмо Шћепаново, само га уверава о својој оданости. Не пада јој ни на ум да шаље своју војску на Зубачко Поље,