Европа и Балкан : дипломатска историја балканских хришћанских држава у XVIII и XIX веку. Књ. 2, Европа и Црна Гора. Св. 1, Црна Гора између Турске, Русије и Млетака у XVIII веку

ШЋЕПАН МАЛИ И ДУБРОВАЧКА РЕПУБЛИКА. 155:

кој“; у којој им јавља да ће им искати „не велику суму динара“, за коју их уверава да ће их добро узајмити. Колико му треба, то ће им јавити другим писмом с два. печата, које ће им послати по свом верном слузи, пуковнику (колунелу) грофу Петру Бјеладиновићу. И оди– ста, после недељу дана, Бјеладиновић им је предао то: писмо ес два печата, у коме Шћепан тражи три хиљаде венецијанских цекина. Ако им се учини мало, нека пошљу колико би изнело 30.000 рубаља. „Вратиће Мали Отефан, т ако се ш њиме мнози шале; а куне ви се Мали (тефан славом јерусалимском: ко се ш њиме узруга, биће му грчи од свакога грчила; а ви сте катља истод мога нокта, чувајте се испод њега да не истанете ~

Грдно ли је за две године Шћепан Мали порастао,. кад је сад цела република, дубровачка једна кап испод. његова нокта! Ако жели Дубровник да не „испане“ испод тога џиновекога нокта, нека се не шали „ш њиме“, као што се тамо нека „мнозина“ шали; јер кад дођу Руси, њему ће бити лако! Али богме онима који не: хтедну да му позајме ни такву ситницу као што је 3000 цекина, неће бити ласно: загорчаће му шала грче од свакога пелена, тако му славе јерусалимске!

Ако не због ове Шћепанове претње, а оно зато што је Шћепан сада био потребан републици као комад. хлеба, врло је вероватно да би му она дала тај зајам, да није митрополит (Јава некако сазнао да Шћепан тражи новаца из Дубровника, и да није он одмах, 17. новембра 1771. г., са Стањевића упутио писмо „пресвијетлој и преузвишеној и сваке части и с тиме пристојној господи и властели дубровачкој“. У њем, поред констатације да „сви још и“ данас стењемо и пламемо под. тирански п мучитељски јарал турски“, има и ово: „Оад. видим да неки баруни (варалице) и мало добри људи иду вараг вас господу да им дајете аспре и благо на име росинско. Ја вас по пријатељски, као пастир церковни, савјетујем да никому на ове стране ништа не дајеле без писма Алексеја Орлова“. Узгред моли да буду на руци људима које он као митрополит шаље руској господи, као што су лане и учинили његову свештенику Теодосију, за што им захваљује.