Европа и Балкан : дипломатска историја балканских хришћанских држава у XVIII и XIX веку. Књ. 2, Европа и Црна Гора. Св. 1, Црна Гора између Турске, Русије и Млетака у XVIII веку

186 ШЋЕПАН МАЛИ И ДУБРОВАЧКА РЕПУБЛИКА

Ово је писмо доказ да је владика Сава сметао Шћепану где је год могао. Чим Шћепан пошље своје „слуге“, грофове Бјеладиновића или Ивелића у Петроград, Дубровник или Орлову, одмах и владика (Сава шаље свога верног Теодосија Марковића (о једној таквој мисији Теодосијевој Орлову има читава преписка између њега и републике дубровачке у Богишићевој збирци, стр. 171.—175.) да контракарира свако предузеће Шћепаново. Шри свем том, из овога писма (авина види се да је Шћепан ипак прави господар у Црној Гори; јер владика не сме да помене ниједном речи ко су те варалице што хоће да измаме новаца од републике, а за себе задовољава се само титулом црквенога пастира.

Међутим, Шћепан је имао велике планове за своја, политичка и културна предузећа, а за извршење требало му је новаца. Не знајући да му је први покушај да дође до зајма у Дубровнику, остао без одговора због (Савина писма, Шћепан пише републици 24. јануара 1772. год. из Црмнице да му пошљу новаца, „јер се спремамо на пут ако Бог да, да се разговорим « Атарјанином“; т.ј. спрема се на рат. Шека му одговоре на последња писма и нека му пошљу свога човека, па ће по њему сазнати какве се крупне ствари спремају.

Дубровчани ништа не одговарају. То је наљутило Шћепана, па им 9. Фебруара 1772. год. пише „без печата“, јер су до сада четири његова печата оставили без одговора. Тражи од њих пет потпуно наоружаних бродова да на њима превезе две хиљаде Црногораца у армаду на „Боке Цариградске“ (Дарданели). „Ако ли ми то упут (одмах) не оправите, кунем ви се — — да ми се неће ниједан од вас скрити, баш да ће поћи у најскрадње стране американске. Сад добро промиеслите који балотавате (гласате куглицама! Чувајте се да свакога балота не удари посред живога ерца!“ ит.д.

Дубровчани и на то не одговарају ништа. Шћепан је од својих пријатеља у сенату сазнао који су чланови гласали против, као и њихове разлоге за то, т.ј. Турци виде сваки покрет њихових бродова. Сад он, писмом својим од 23. Фебруара 1778. г., учи Дубровчане како могу ипак да му опреме тих 6 бродова.