Европа и Балкан : дипломатска историја балканских хришћанских држава у XVIII и XIX веку. Књ. 2, Европа и Црна Гора. Св. 1, Црна Гора између Турске, Русије и Млетака у XVIII веку

ШЋЕПАН МАЛИ И ДУБРОВАЧКА РЕПУБЛИКА 187

Препредени Дубровчани морали су се елатко насмејати, када су прочитали како их Шћепан Мали учи да преваре Турке, да му тих 6 бродова оправе и наоружају на другој обали Јадранскога Мора у Јакину; ша ће он већ послати на броду каквога православног · Которанина, својих 300 људи, да му ту ескадру доведу под Арбанију. И ако је ПИ морао знати да његови Црногорци не мађе много за морепловство, он је сигурно мислио на своје и црногорске пријатеље међу Приморцима, који су били врло вешти мрнари. Чему се кнез дубровачки и његови вијећници нису могли насмејати, то је кад видеше из његова писма: да Шћепан Мали зна за њихове интриге „са два цара и три краља“, и да чак зна колико на број има у вијећу дубровачком људи који су противни савезу е Русијом и Црногорцима. Из последња два писма Шбепанова јасно је да је он одиста био скупио војеку — ако не баш од 88.000, као што каже; а оно зацело 10.000, колико је увек могао наћи Црногораца, Брђана и Примораца православних — и да је горео од нестрпљења да добије потребне бродове, па да макар и мало макар само 2000 Црногораца — пошље у руску армаду. А. штог Зар Русима треба та шака НЦрногорацаг! Зар не могу они сами ући „у Боке Цариградске“, него им требају Црногорци, који се врло незгодно осећају на крову морскога бродов. а: на коме нема ни ђавољег крша, ни најмањег џбуна да добар стрелац „западне“ за ње! Изгледа да је Шћепан Мали инетинктивно осећао оно што је после 80 година Кавур тачно знао: кад је наваљивао и продђо да малена Сардинија пошље т макајр само једну дивизију војске у помоћ великој и силној војеци Француској и енглеској на Криму. Шћепан Мали је знао из причања својих Црногораца: да је Русија, којој су ови помагали у рату противу Турске, при углављивању мира редовно заборављала на своје црнотореке савезнике и остављала их Турекој да их по вољи казни за то савезништво; па је овога пута хтео да тамо у „Бокама“ цариградским, кад се буде градио мир, буде барем и његових 2000 Црногораца. Ето зашто Шћепан толико мољака, куми и преклиње Ду-