Европа и Балкан : дипломатска историја балканских хришћанских држава у XVIII и XIX веку. Књ. 2, Европа и Црна Гора. Св. 1, Црна Гора између Турске, Русије и Млетака у XVIII веку

206 _ ЈОВАН РАДОЊИЋ, „ГУВЕРНАДУР НАД СВОМ ЦРНОМ ГОРОМ“

„Премилостиви царе и господару,

Да бих могао највишу вољу која ми је саопштена премилостивим писмом Вашега Величанства од јучерашњег поувданије извршити, усуђујем се, пре свега, да поднесем неке сумње и страховања на превисоку оцену.

Пошто су Црногорци прости људи и ратници који не знају ратну вештину, и који за своју, још ни 'од једнога двора. непризнату слобод; у, имају да благодаре једино својој храбрости и брдовитости своје земље —- то сам ја у свом првом реферату о њима немеродавно саветовао да се с њима не улази ни у какву Формалну преписку и преговоре, него да је и природнији и простији пут да се к њима пошље један повереник-официр, снабдевен довољним инструкцијама, па да он усмено преговара с тројицом њихових народних старешина,

8 истих разлога ми се чинило да није нимало сумњиво што Марковић није донео никакво писмено пуномоћство, нити какву писану поруку: јер се из његових речи, доведених у везу с осталим околностима, јасно видело: да ту нема никакве преваре, и да је његов једини задатак био да изради да један поглавар прногорски буде овде примљен, с којим би се тек преговарало што даље треба.

Он се радосно сагласио да одмах собом поведе нашег повереника у Црну Гору. И то се не би могло сложити е каквом намером за превару, али се потпуно слаже с његовим интересовањем и његовим одушевљењем за ствар; при чему ме је уверавао да ће Црногорци, који уздишу за помоћ, с највећом радошћу и сваком готовошћу дочекати нашег повереника.

Напротив, не може се предвидети како ће прногорски главари, кад се Марковић врати без нашег повереника, примити усмену поруку коју би им он донео:

"да пошљу једнога свог главара на Ријеку или у Сењ; да то учине о свом трошку; и да тај главар тамо чека док дође наш повереник, па да с њим води тајне преговоре, и то у једном малом месту, где би то јаче пало у очи него овде. Јасно је да би црногорски гла_вари са задовољством дошли у Беч да лично припадну ногама Вашега Величанства. Али ја сумњам да ће они