Европа и Балкан : дипломатска историја балканских хришћанских држава у XVIII и XIX веку. Књ. 2, Европа и Црна Гора. Св. 1, Црна Гора између Турске, Русије и Млетака у XVIII веку

208 ЈОВАН РАДОЊИЋ, „ГУВЕРНАДУР НАД СВОМ ЦРНОМ ГОРОМ“

бек опширно извешће непосредно цару', из кога је довољно да забележимо по нешто.

Никола Марковић изјавио је да не може дуже остати у Бечу него 8, највише 10 дана; јер за дуже бављење не би ни својима ни свету могао дати вероватног разлога. А како барон Клебек не може «њим поћи, он ће са Ријеке понети 100 до 150 цената гвожђа, да би код куће могао кавати: како му је то дао један гвожђарски трговац из Љубљане, да преко њега проба. да ли би могао с Далмацијом трговати: да он шаље гвожђе, платно и т. д., а из Далмације да носи уље и т. д. Кад барон буде готов за пут у Црну Гору, нека му само јави дан када ће бити на Ријеци; па ће га он дочекати са спремном лађом и новим трговачким товаром, и одвести га куда треба, као свога пријатеља, трговца из Љубљане, а после опет вратити на Ријеку. Марковић никако није пристајао да барон Клебек дође у друго неко место ради састанка е њим, јер би се то (из разлога које је навео) учинило сумњиво; докле, по његову предлогу, никоме не би пало у очи што се један трговац из Љубљане уортачио с једним „конте“ који боље познаје Далмацију, ради трговине.

Марковић је затим тражио од барона Биндера писмено да је он извршио поруку црногорских главара и да ће ускоро после доћи нарочити повереник. Али му је министар лако објаснио да би такво писмено било опасно; јер, у случају његове болести ит. д., могло би допасти у непозване руке, па би се тајна издала; и Марковић је обећао да ће чекати још 8 дана.

Барон Клебек, на крају свога рапорта, уверава цара: да је Марковић врло способан и поуздан човек; и да ће он (барон), истина тешким срцем, скинути са себе оно што му је најдраже, униформу царског официра, и прерушити се у трговца, али интерес највише службе и т.д. Он чека инструкције; само још јавља да се онај заставник Сторт, кога Њ. Величанство хоће да му прида, налази на мапирању у Карловцу. Али кога год инжињерског оицира Њ. Величанство одреди, њему је право, само ако зна илирски језик.

ТУ Ц. Кр. Д. Д. Д. А. „Мопепесто“, Газ. 1., Сопу. А, 101, 13—14.