Европа и Балкан : дипломатска историја балканских хришћанских држава у XVIII и XIX веку. Књ. 2, Европа и Црна Гора. Св. 1, Црна Гора између Турске, Русије и Млетака у XVIII веку

14 од последњег ЦРНОЈЕВИЋА ДО ВЛАДИКЕ ДАНИЛА

По Црмници Турке исјекосмо

И град Бесац с вемљом изравнисмо. Сад ти нема у нашу нахију Обиљежја од турскога уха

До трупине, али развалине“ ! (Владика Данило плаче.)

Имао је рашта и плакати! Ко помисли да је ово писмо кнеза Николе песничко маштаније, тај нека прочита натпис који се налази на једној надгробној плочи у црмничкој цркви, који гласи овако:

„Овден почивају кости Вучете Ђуровића, који је погинуо су седамдесет Дупљана на Бесац у доба кнеза Николе и владике Данила“,

Овај натпис у црмничкој цркви нека буде уједно одговор на тврђење пок. Илариона Руварца (у његовој студији „Мотепертва“, прво издање, стр. 246.—264.) да у време владике Данила није било ове истраге Турака.

Ово је тврђење у толико чудноватије што Руварац сам каже ово:

„до Макушевљеве расправе „Самозванец Степан Мали“, печатане у јулској књизи „Рускога Вбстника“ за 1869., нисам могао доћи. Но Е. Голубински у „Краткој историји православних цркава: бугарске, српске и румунске“ (Москва, 1871.), позивајући се на ту расправу Макушевљеву, пише на стр. 600.:

„На овоме Ђурђу Црнојевићу прекида се низ црногореких војвода; и после његове смрти, која је била 1514. ова мала држава сједињена је с Турском, поставши део скадарског пашалука.

„У турском поданетву налавила се Црна Гора од почетка ХУГ до краја ХУП века. Та подчињеност („вависимост“) може се претпоставити да није била потпуна, него је личила на ону полузависност у којој се Арбанаси у неким брдима и данас налазе: који. кад хоће, плаћају; а кад неће, не плаћају данак султану; и који не пуштају Турке да им се мешају у њихову унутрашњу управу. Крајем седамнаестог века Прногорпи се одлучише да поврате себи потпуну слободу; и то им

# П. Ровинеки, 1. ве; |, стр. 515. 2 у „Мошепсмпа“, на стр. 58. (другог надања).