Европа и Балкан : дипломатска историја балканских хришћанских држава у XVIII и XIX веку. Књ. 2, Европа и Црна Гора. Св. 1, Црна Гора између Турске, Русије и Млетака у XVIII веку

од ПОСЛЕДЊЕГ ЦРНОЈЕВИЋА ДО ВЛАДИКЕ ДАНИЛА 18

Да главаре браће истурчене Дововемо на општему екупу, Да им дамо вјеру до растанка, Еја би се како обратили

И крвави пламен угасили“.

Збор пристаде да се и то покуша и позваше главаре потурица, и они дођоше на збор: али ни речитост владичина, ни апел на братство по крви, не могоше отрезнити потурице из пијанства у коме их је држала тадашња сила и слава турска у Европи, нити их приволети да напусте веру која им обећаваше материјалне сласти, па да се врате испосничкој и аскетској вери својих предака.

Кад и тај последњи покушај владичин да избегне грађански рат у земљи, оста без успеха. онда он није више сазивао збора, него је дозвао Вука Бориловића и четири брата Мартиновића; и, обдаривши их, даде им неколико својих људи у помоћ, те они ноћу између Бадњег Вечера и првог дана Божића 1702. г. побише све Турке цетињске и ћеклићске: а од тога јутра до нове године 1708., дакле пуних ( дана, трајала је борба у осталој Црној Гори; јер су Турци који су били боље наоружани, а који нису изненада премлаћени као они на Цетињу и у Беклићима, скупо продали своје животе. Каква је била борба тих седам дана, види се из овога писма кнеза Дупљанскога Николе владици, у „Горском вијенцу“:

„Кнев Никола и сви Дупиљани Повдрављамо нашега владику. Пишемо ти што је код нас било: Како чусмо шта би на Цетињу, Покласмо се с нашијем Турцима; Дам че моћ је похлање трајало; Бјеше пуна Црмница Тураках, Десечара, аге, изјелице.

Мало ко нам у помоћи дође.

И ми смо ти грдно изгитули: Половина у бој погиббемо.

Нестало је гробља око цркве; : По шестину у) један копамо!

1 Милан Решетар; !. е., стр. ХБУШ.