Европа и Балкан : дипломатска историја балканских хришћанских држава у XVIII и XIX веку. Књ. 2, Европа и Црна Гора. Св. 1, Црна Гора између Турске, Русије и Млетака у XVIII веку

16 од последњег ЦРНОЈЕВИЋА ДО ВЛАДИКЕ ДАНИЛА

прођоше, а Турци остадоше здраво; и још се почеше мнозина турчити, јер их мићаше паша из Подгорице: када ја виђех да Црногорци не смију Турцима уложит, ја то оставим до Неђеље светијех Отаца, а исту неђељу чујем где народ говори, да оће Турци Скандаријски послати неколико људих да ме уфате за то што вам бунио

Црногорце, да своје Турке побију. Како ја то чујем пошљем за Вука Бориловића и четири брата Мартиновића, и све њима кажем, како је и шта је, и речем им, ако неће Турке побити, који су међу њима, да ћу се ја маћи из Црне Горе. Они одговоре да не смију уложити. Онда ја увмем моју сабљу и дам је Бориловићу, а онијема четворици једном ћурак, другоме двије пушке Пецке сребрне, трећему шејшану (пош Јанкову) везену сребром, а четвртому десет дукатах. Али они по свему томе мене рекоше, да неће нипошто, што им ја нећу дати моје људе да почну, е се бојату и они да један другога не издаду. Онда ја дововем Бучка егуша, Отанашу Велестовца п Марка Дупљанина, и речем њима да они пођу с њима и да они први почну бити Турке; и тако пођоше на Божић тре зоре и побише Турке Летињске пи еклицке, који не кћеше доћ да се покрсте код мене; иту се мој момак (Станиша рани, али, фала Богородици, не биму ништа, него га она сачува, а бјеше га убила пушка по еред прсих и ножем посјека по обије руке. И буди слава ва век Богу, који нас чува од пасје вјере, амин“.: -

4. Павле Ровипски („Черногор!:“) вели да је истрага била „на кануње рождества Христова 1702,“

5. Медаковић (у своме последњем спису „Владика Данил“, на стр. 49.) саопштава запис и вели: „Ово је овако записао сам владика Данило својом руком, па по овоме онда отпадају све приче и нагађања о тако званом Бадњем Вечеру“,з

" „Запис овај — каже се у том „Гласнику“, стр.. 316. — вјерно је сни мио с оригинала, уписаног на крајњем листу једне црквене књиге, находеће се у тадашњег архимандрита а садашњег владике црногорскога Илариона, = Никола Мусулин Гомирац, тада (1861) учитељ на Цетињу.“

2 Руварац, 1. е., 165.

_ > Руварац, 1. с, 169.