Европа и Балкан : дипломатска историја балканских хришћанских држава у XVIII и XIX веку. Књ. 2, Европа и Црна Гора. Св. 1, Црна Гора између Турске, Русије и Млетака у XVIII веку

ОД ПОСЛЕДЊЕГ ЦРНОЈЕВИЋА ДО ВЛАДИКЕ ДАНИЛА 10

пр 5 |] 6. Нићифор Дучић (у књизи „Црна Гора“) вели да је/ истрага била 1702. године. | _ Поп јеовако нагомилао ева противна доказивања, И: Руварац приступа рушењу целе те зграде.

Он пре евега тврди да запис изнесен у „Гласнику“ ХУМП није писала рука владике Данила, да је тај запише подметнут владици Данилу, и тоне за живота његова, већ много доцније, кад се етало у Црној Гори веровати и држати да је било за владике Данила неке истраге Турака или потурчењака у Црној Гори.

Он то доказује тиме: што се о тој истрази почиње писати тек у трећој десетини ХТХ века, јер њу неза зна ни летопис цетињски, који допире до 1750., ни владика Василије, синовац владике Данила, у својој „Историји“ од 1754. ни онај незнани историк кога је Павло Стаматовић саопштио у „Српској пчели“ 1839., ни Медаковић у „Повестници“ 1850.; што је владика Данило у новембру 1709. могао „сербез“ отићи у Пећ у патријаршију да учествује у избору митрополита за сву Босну и да се „сербез“ врати на Цетиње, а то не би могло бити да је он пре две године извршио онај покољ Турака; што сам д-р Лазар Томановић у своме спису „Двовјековна влада славне куће Петровић-Његоша, приликом двјестогодишњице“ (Цетиње, 1896.) не спомиње тај запис владике Данила; што ни тај запис није писала она рука која је писала писмо од 27. Фебруара кнезу Раду на Његуше (брату владике Данила) или која је 17. јануара 1717. писала писмо Јовану Никову, пушкару у Млецима; и што у овим аутентичним писмима владичиним нема ниједног „и“ као у запису, него „и“, а „и“ се почело писати у Црној Гори 88 година после смрти владике Данила; што д-р Константин Јиречек, у свом до сад најбољем прегледу црногорске историје (у Отову „Научном еловнику“) не зна ништа о тој истрази.

А. „Горски вијенац“ Петра П2

„Да и Шилер је пишући драму „Вилхелм Тед“ мислио да саставља драматски спев о историјском догађају из ХТУ века, па је тако мислио и цео немачки свет; али данас знају сви образовани Немци да подлогом том Шилеровом епеву није историјски догађај,

ЕВРОПА И ЦРНА ГОРА 2