Европа и Балкан : дипломатска историја балканских хришћанских држава у XVIII и XIX веку. Књ. 2, Европа и Црна Гора. Св. 1, Црна Гора између Турске, Русије и Млетака у XVIII веку

18 од послЕДЊЕГ ЦРНОЈЕВИЋА ДО ВЛАДИКЕ ДАНИЛА

да Виљема Тела није нигда ни било на овоме свету и да је то проста Фабула. О томе има у Немаца читава литература.

„Не бој се дакле Србине да ће „Горски вијенац“ изгубити што од своје праве, унутрашње поетичке цене, ако се докаже да оно што се у њему опева није историјски догађај или бар да није догађај из доба владике Данила, — као што и Ш!леров Виљем Тел, и после овог доказа, није ништа изгубио од своје вредности“.

Најзад Руварац мисли да је та истрага могла бити 1687. г., када су Црногорци, подетакнути од Млечана, побили све Турке у Црној Гори. Петар П погрешио је само што није казао да је „историческо собитије“, које и сам ставља три свршетку ХУП, било просто у ХУН веку.

Лепо. Да пристанемо уз Руварца да та истрага Турака није била 1702. или 1703. него да је била 1687.: ипак остаје питање:

1. Одлазак владике црногорског Махомија у Цариград на Порту цареву због манастирских риболова у блату скадареком.

2. Писмено признање црногорског митрополита Мардарија у ХУП веку, по коме су тада Турци заповедали у Катунској Нахији.

3. Шпегало 4! Слоуат: Вашата Спа штат,. вш ес ја Раћпзна ед Аћаша, 1558." садржи опис Котора и граница которске области, и у том службеном акту се наже да иза Котора има „шп топфе аврегевпио (Шо у: заво утуо, дећо Мотепедто гђиајо да вида Тогсћевт“ (турски поданици).

4. Да је у време када је Иван Гундулић певао свог „Османа“ Црна Гора била одиста слободна и независна, онда он не би рекао да је само Дубровник остао слободна држава:

„Робови су твоји сусједи

Тешке силе евјем господе.

Тве (твоје, Дубровниче) владање само сједи На прјестолу од слободе.“

1 Руварац, |. с5 стр. 172—188. 2 Њих је скупио (. Љубићу „КејаНопез Уепећав“, а издала загребачке академија, ШП, на стр. 241. Цитат у И. Руварца, |. С. стр. 61.