Европа и Балкан : дипломатска историја балканских хришћанских држава у XVIII и XIX веку. Књ. 2, Европа и Црна Гора. Св. 1, Црна Гора између Турске, Русије и Млетака у XVIII веку

ОД ПОСЛЕДЊЕР ЦРНОЈЕВИЋА ДО ВЛАДИКЕ ДАНИЛА 21

г., по жељи самих Црногораца, за гувернадура Црне Горе п остао О Је до 1692. године, до катастрофе у септембру 1692. г., када је скадарски Сулејман-паша с 8000 војника наново прегазио Црну Гору, и разорио цетињеки манастир“ и дворе Црнојевића. Млетачка војска морала је капитулирати. Акт капитулације поглисао пЈ9 которски провидур Никола Њрицо на Цет · септембра 1692. под.

14. Како је владика Висарион умро 1692. год., а млетачке власти нису хтеле доплустиги да његов наеледник постане ни турека креатура коју је пећски патријарх Калиник предлагао, ни кандидат Арсенија Ш у Коморану, то су „кнезови и старешине и вас поштовани збор дрногорски, писмом својим од 27. новембра 1694. год. јавили шофра (сопра) провидуру Алвизу Марцелу да су наместо покојнога владике Висариона изабрали за евога душевнога пастира и старјешину владику Савалија (Саву)“. На томе писму, две године после млетачке капитулације на Цетињу, још је овакав потпис: „Ми. елуге п подложе вашега пресвијетлога госпоства, вас збор црногореки“.“

Да видимо како данас стоји то питање.

Из расправе академика Јов. Н. Томића „Лрнојевићи и Црна Гора 1479.—1528. год.“" види се да је Црна

: „Српске народне пјесме“; Беч, 1862., стр. 6: — у другој песми „Погибија Вука Мићуновића“, стр. 62 даље у песми „Диоба Селимовића“ (у ТУ књ. Вукових „Народних пјесама“, држав. издање 1896., стр. 489. Цитат Руварчев, те етр- 4879).

= ИП Мошепсето“, стр 41. Споуаш Апб Воћ2ха, стр. 46. —

Руварац. | е.. стр. 95. Изгледа да се у овој борби Црногорци нису вогзна орили: јер је само то сигурно да је на Вртијељци Бајо Шивљанин са својих 60 другова чинио чуда од јунаштва, јер је он у том боју са свима својим друговима погинуо. Рроб му је код цркве доњокрајске, а. Сима Милутиновић (у својој „Пјеванији“) предлаже за њ овакав надгробни натпис:

Свој тко лешвот за ошштински даје, Оп му теке земам настаје. Бог да и Баја Нивљанина: Освета за у Турчина!

3 Руварац, | се: стр. 110.

= 5 Њидет, стр. 118 Овај Сава био је владика црногорски свега три године, па је п његове емрти изабрат за владику Дани: то Његуш-Шћен= ненић је Арсеније посветио за архијереја јуна 1700.год. у

5 Шетазетана у „Гласу“ Срш Краљ. Академије БУШ, 1Х и ЕХН.