Европа и Балкан : дипломатска историја балканских хришћанских држава у XVIII и XIX веку. Књ. 2, Европа и Црна Гора. Св. 1, Црна Гора између Турске, Русије и Млетака у XVIII веку

80 од ПОСЛЕДЊЕГ ЦРНОЈЕВИЋА ДО ВЛАДИКЕ ДАНИЛА

освета. И тако су се међусобно таманили Црногорци, јер међу њима не беше никакве своје власти и суда, никакога евог закона; а турска власт и кадијски суд гледаху своје, турске интересе, међу којима не беше најмањи: да Црногорци наставе то своје међусобно клање.

Као да не беше доста те несреће, за ових 200 година; и кад су се сложила сва црногорска племена противу заједничкога спољног непријатеља и ти непријатељи беху Срби, беху браћа по крви и језику —- то беху е једне стране Брђани, а с друге стране приморски Срби, Пераштани, Паштровићи ит,д.— и Црногорци су ратовали стом браћом својом, или су хиљадама помагали турској војсци кад их је ова нападала.

У некадашњој Душановој Зети, која беше спала на четири нахије црногорске, не остаде више него чечири хиљаде кућа' и 20.000 становника.

И та шака народа беше, у тренутку када је Данило постао владика, у опасности да се сва истурчи, да се и у Црној Гори затре српско име.

Видећи да његове клетве нису у стању да прекину међусобно клање међу Црногорцима, Данило је, после неколико година очајног напрезања да заведе какав год ред у својој земљи, сасвим природно дошао до уверења: да се то не може постићи без политичке и судске власти, и да му пре свега ове ваља отети од Турака; у толико пре, што ће само на тај начин моћи испунити и своју владичанску дужност да спасе православну веру у Црној Гори од мухамеданства.

И Данило се, после приличног колебања и размишљања о последицама тога корака, најзад одлучио на рат с тада силном Отоманском Империјом; јер о томе не може бити сумње да је истрага потурица у Црној Гори (па десила се она 1702. или 1708., или — како Руварац хоће — још 1687.) први почетак џиновске борбе Црногораца за своју слободу и независност, која је трајала пуних 130 година, докле није завршена независношћу Црне Горе признатом на Берлинском Кон-

1 Ову ћемо цигру наћи мало даље у извештају прве аустријскемисије · у Црну Гору под Џавлићем, који је немачки темељно проучио земљу н направио прву карту тадашње Црне Горе.