Европа и Балкан : дипломатска историја балканских хришћанских држава у XVIII и XIX веку. Књ. 2, Европа и Црна Гора. Св. 1, Црна Гора између Турске, Русије и Млетака у XVIII веку

36 ПРВО ИЗАСЛАНСТВО РУСИЈЕ У НРНУ ГОРУ

Петар Велики император од све Русије, и да је његово Богом благословено парство силније и пространије од 56 другога царства на земљи. Тај цар ратује сада

Турцима и зове и њих да ослобађају браћу хришћане; па како су Црногорци једнога племена и једне вере с Русима, да се ратом приближе, па да буду и суседи. Стога владика очекује да ће сви Црногорци поћи на службу цару хришћанскоме и свом отачаству, као што ни он сам неће жалити ни имања ни живота, а већ молиће Бога да им буде у томе на помоћи.

Црногореки збор прихватио је содушевљењем позив рускога цара и свога владике; и када се рногорци равиђоше својим домовима певајући, одоше да сваки 56 своје новце набави по нешто тпрата и олова.

Владика и руски официри сад су преписивали цареку посланицу на српски, па су те преписе разашиљали у сва погранична места, позивајући све православне хришћане на оружје, да заједно е Црногорцима ударе на Турке. Међу тим позивима има их и врло дирљивих. Тако, владика пише Требјешанима у Херцеговини 15. јула 1711. г. ово: „Ако имате љубав ка Христу, и тако вам његове крви жоју је излио на крсту ради нашега спасења; тако вам љубави пресвете Богородице, и тако вам она била у помоћи и молитвеница на дан суда Божјега: устаните и крв пролите своју; не штедите, него удрите на град!“

Изгледа да су се ТГребјешани мало размишљали да ли да загазе у тако опасно предузеће, јер им владика у другом писму овако поручује:

„До недјеље да је град у вашим рукама! Ако ћемо ми наше ствари златне “и сребрне продавати, војску ћемо окупити и с Арбанијом се поклати, и нашу крв пролити заради јаднога, жалоснога и гладнога народа... нола слова се сузама емјеша, пишући Данил владика жалостан и јадан, предајући себе на смрт Христа ради, а то ће рећи народа ради“

Пуковнику Милорадовићу учинило се да ни овако дирљиво писмо владичино није довољно за Требјешане, па на истоме, сузама владичиним покапаном писму, својом руком додаје: да има много недеља у години, него