Европа и Балкан : дипломатска историја балканских хришћанских држава у XVIII и XIX веку. Књ. 2, Европа и Црна Гора. Св. 1, Црна Гора између Турске, Русије и Млетака у XVIII веку

ПРВО ИЗАСЛАНСТВО РУСИЈЕ У ЦРНУ ГОРУ 94

да гледају до трве недеље да отму град, а он је већ послао 1000 јунака да се покољу е Арбанијом. Нека гледају да ухвате капетана Кумрију, јер су Латини томе Кумрији писали вашто је он дошао у Црну Гору. Даље им јавља да су дошли кнезови од Бјелопавлића и Пипера и да су уговорили да ударе на Спуж у недељу, а и Грахово пи Риђани су готови.

Ова енергична акција владике Данила и пуковника Милорадовића дигла је на оружје скоро 10.000 рногораца и Херцеговаца, као што ве види из рапорта руекога консула у Млецима Димитрија Боциса рускоме цару од 18. августа 1411. год.“

Али ту урска царевина није чекала да Петар Велики са својом војском пређе преко Дунава, и да јој се при-

друже устаничке војске побуњених Црногораца, Херцеговаца и Бошњака, као што је предвиђао руски конеул у томе своме писму, него је благовремено послала свога великог везира, својеком четири пута већом него што беше војска Петра Великог, коју је он, опијен својом победом над Шведима, повео против Турске: и велики везир, не вамо да је стом огромном војсекомпрешао преко Дунава, него је прешао и преко целе Влашке и Молдавске, дошао је до Нрутанту је опколио рускога цара и целу његову војску.

Зато су цела Румелија. Маћедонија и Грчка — у којима је. по уверавању конесула Боциса, све било готово за буну противу Турске — остале на миру; јер

прва битка између руске и турске војске није дала победу Русији, а православни хришћани у поменутим земљама чекали су само ту прву победу, па да устану на оружје. Међутим, то није сметало Црногорцима, Зећанима

и Херцеговцима да наставе започето дело; и они сатераше Турке у тврдиње Оногошта, Опужа, Подгорице и Жабљака, и затворише их у њима са евију страна. То потврђује и рапорт који је пуковник Милорадовић поднео министру Головкину, у коме јавља да су у оним «крајевима сви хришћани устали на оружје, па чак ти

+ Њега је наштампао Марко Лраговић у својим „Материјалима за Ибтовију Црне Торе времена Митрополита Данила, Саве и Василија Џетровића“: „Споменик“ Срп. Краљ. Академије, ХХУ, стр. 1.