Европа и Балкан : дипломатска историја балканских хришћанских држава у XVIII и XIX веку. Књ. 2, Европа и Црна Гора. Св. 1, Црна Гора између Турске, Русије и Млетака у XVIII веку

4() ПРВО ИЗАСЛАНСТВО РУСИЈЕ У ЦРНУ ГОРУ

на виноград, ни на ливаду, ни на коња, ни на вола, ни на дробну стоку, ни на пчелу, ни на икакву работу живу или мртву; него да су слободни од свачега, и да никакву другу службу не чине ни с волом, ни е коњем. ни с јунаком, него само с мачем и пушком — да су војници цареви. Од сада они неће имати да дају ни 306, ни масло, ни сир, ни месо, ни хлеб пикоме у име данка. осим ако је коме што драго дати од добре воље своје. И обећава сваком црногорском официру илату од цара. и то: војводи војводску, кнезу кнежевску, капетану капетанску, и сваки официр имаће оно што имају официри ма у кога доброга краља. Племићима од старине да се признаје племство и да им се указује поштовање, Одобрава Црногорцима да установе своје судове ва своје послове. Који би Шрногорац пошао трговином у оне земље којима цар Петар влада, неће имати давати никакве царине ни данка ни за какву трговину, ни велику ни малу, него ће од тога бити слободни. (ве им он (Милорадовић!) допушта да по својој вољи раде. само двоје не: да не дирају у црквено имање, у села. њиве, винограде, ливаде, планине, риболове. То све да остане како у хрисовуљама пише; и то: да остане еве под влашћу митрополита цетињекога, и у то световни људи да се не мешају без благослова владичина, До-

пушта им — ако се нађе каква црква пуста, која је пређе била манастир, па су Турци притисли његове баштине – да такве цркве могу обновити, и да њима

буду оне баштине које би им цар придао: а да свака буде слободна као што је била под пок. краљевима, м а» узимљу доходак као што књиге пишу. Друга је ствар коју Милорадовић забрањује: да се ниједан светован човек не меша у духовне послове. Иначе, све им допушта: да оружани улазе у сваки град, и да излазе пред свакога господара; а они за све то да увек буду готови војевати за цара о свом трошку. Само цар да им даје прах н олово, и, ако коме недостаје мач или пушка, и то цар да им даје хад је рат; а кад је мир. да ништа не траже од цара, нити он од њих. Ако би цар позвао

рногорце да ратују у другој некаквој земљи, нико их на то не може приморати; а ако би који пошао драге