Европа и Балкан : дипломатска историја балканских хришћанских држава у XVIII и XIX веку. Књ. 2, Европа и Црна Гора. Св. 1, Црна Гора између Турске, Русије и Млетака у XVIII веку

ПРВО ИЗАСЛАНСТВО РУСИЈЕ У ЦРНУ ГОРУ 41.

воље да и тамо елужи цару, онда да му цар даје храну и све што треба војнику,

Овај докуменат интересантан је у многом погледу.

Нећемо се заустављати на титулама које Милорадовић себи присваја; јер ми данас знамо да он није Божјом милошћу, него просто цареким укавом дотерао до пуковничког чина, п због једног орденчића постао каваљер. Пећемо му замерати ни што измишљава чин „великог“ пуковника, ваљда за разлику од потпуковника: јер су му за његову бомбасту повељу биле потребне веће титуле него што их је он имао, па је вато величао пи свога баш тада на Пруту побеђенога цара „непобедимим монархом“ Велике и Беле Русије, господарем многих држава, па чак и византијеким Константином 1. Жива уобразиља корисна је у политици. Нећемо му замерити што се позива на хрисовуље и летописце царске, које он није сигурно ни видео, и по којима он тврди да је Иван Црнојевић био последњи господин и самодржац зетски. који се „најпоследњи од господе српске противио дару турском“: јер ми данас зламо да је последњи Црнојевић био потурчењак Скендербег. турскичиновник у санџакату црногорекоме. докле овај. после њега, није постао саставни део скадарског санџака и најпосле пао до кадилука прногорског, у каком је стању остала Црна Гора до владике Данила, дакле, до неколико година пред сами долазак „великог“ пуковника на Цетиње.

Али чему се морамо зачудити, то је: да Милорадовић — пошто је био принуђен да напусти без икаква успеха опсаду турских градова на граници црногорској: и пошто је. за време свога бављења у Црној Гори, морао сазнати да је истрага потурица под владиком Данилом тек трви покушај да се Црна Гора ослободи од двестагодишње потчињености Турској, на који нокушај Порта само зато није одговорила никаквом енеј)гичнијом мером, што је била заплетена у рат е Русима — ипак има храбрости да он самовласно прогласи Црну Гору за независну, да је стави под протекторат свога

+ Сима Милутиновић, „Истерија Црне Горе“, стр. 55.—27.