Европа и Балкан : дипломатска историја балканских хришћанских држава у XVIII и XIX веку. Књ. 2, Европа и Црна Гора. Св. 1, Црна Гора између Турске, Русије и Млетака у XVIII веку

Ш, ЦРНА ГОРА ИЗМЕЂУ РУСИЈЕ И МЛЕТАКА.

Кад је у Црној Гори заведено «гувернадурство звање које је имало да буде световна власт. поред духовне власти владичине — о томе се не слажу досадашшњи историци Прне Горе.

Поједини писци тврде да је гувернадура било још од 1516. године, и ређају их овако: Јован Вукотић, Пуношевић, Радоњић, Томановић, Милић, Вуко Рајчевић, Мартиновић, Петровић, Рамадановић, Мијушковић, Вучета Богдановић, Вукота Вукашиновић, Станко Радоњић, Јован Радоњић.

Други — н.пр. Ровипски — тврде: да је владика Данило, вративши се из Русије, сазвао Народну СОкуп= штину, и да је на тој Скушштини установљено гувернадуретво као виша политичка власт, којој су у помоћ придати из сваког племена по | сердар, а у свакој оп= штини по 1 кнез. По њему, први гувернадур постаде Цикан из села Мишке у Озранићима. Ровински мисли да овај избор доказује: како народ није хтео да узме и светског старешину из пстог племена из кога је духовни поглавар, па је зато изабрао за гувернадура човека из једног племена на граници, али заслужног за слободу. Међутим, по његову мишљењу, међународна важност овога звања види сеиз тога, што је први гувернадур морао живети у Котору. Венеција је сигурно похитала да му даје плату, те да га придобије за себе. Али вероватно ни КЦикан није хтео да буде млетачки слуга, и он је отрован у његушком селу Копити. Зато његов син Вукаиле није хтео да по наслед-