Европа и Балкан : дипломатска историја балканских хришћанских држава у XVIII и XIX веку. Књ. 2, Европа и Црна Гора. Св. 1, Црна Гора између Турске, Русије и Млетака у XVIII веку

60 ЦРНА ГОРА ИЗМЕЂУ РУСИЈЕ И МЛЕТАКА

ству буде гувернадур, него је ово звање продао Радоњићу у Његушима 2: сердаретво, а Радоњић њему дао још 100 цекина за то.

Горњи еписак гувернадура не може бити тачан, не само зато што у турском сапџаку и кадилуку није могло ошти пи речи о каквој другој политичкој власти осим турске, него и зато што смо ми у приступу видели ДОказе да је Вуко Рајчев, који се у списку помиње као пети гувернадур на реду, био у ствари турски спахија.

Мучно да су кадгод Црногорци могли и помислити на установљавање такога млетачкога звања, док нису дошли у ближе одношаје с млетачком републиком. док им она није то предложила, да би имала с киме у Црној Гора преговарати о световним стварима. Осим тога. видели смо и из првог дуждева указа Црногорцима да се тек 1717. г. установљава звање гувернадурово.

(0 друге стране, Павле Ровинески пе казује откуда му податци о постанку гувернадурства чак с правом наследегва у породици његова првог гувернадура Цикана, Који се пе помиње ни у једном другом извору.

Нитифор. Лучић“ тврди: да је владика Данило видећи како племенски главари не маре за владичину световну власт; и знајући да светека власт не приличи прквеноме поглавару, нити се одобрава канонима православне цркве по савету Сената млетачке републике, оделио црквену власт од световне и поставио 1718. г. Вукоту Озринића за гувернадура Црне Горе, а другу Лвојицу за сердаре, којима је млетачка република давала и неку годишњу плату, Али и то ново гувернадурство није имало боље среће од светске владичаноке власти; јер ву племенски главари задржали, и поред губернатора. своју засебну и независну власт у племенима. Као доказ за то наводи: да је Вукота Озринић продао своје гувернадурство Стану Радоњићу за 100 цекина, у замену за његово сердарство; те су тако из породице Радоњићеве узимани и сви остали гувернадури до 1881. године. Дучић примећује да су се они по кад-

" Говичски, „Черногор:а“, |, стр. 527.—598.

= У својој расправи „Прна Тора“ у „Гласнику“ и засебно, стр. 13.—44-