Европа и Балкан : дипломатска историја балканских хришћанских држава у XVIII и XIX веку. Књ. 2, Европа и Црна Гора. Св. 1, Црна Гора између Турске, Русије и Млетака у XVIII веку

18 МИСИЈА ВЛАДИКЕ ВАСИЛИЈА У РУСИЈИ

турског султана и код ћесарскога двора и код венецијанвке републике да буду боље расположени према пцрногорскоме народу. Најзад, смирени владика јавља колегији да је њему тешко у Москви живети према своме чину, јер он из одређене му квартирине, као митрополит, мора да издржава и слуге и коње ит. д.: па зато би он желео да се што скорије врати с милостивим наградама царичиним народу, јер ће на пролеће теже моћи однети довољни број књига, које ће му царица сигурно поклонити, ако не крене на пут још зимуе.

да те књиге владика је писао четири писма Оветом Синоду, а 20. Фебруара 1758. године и ђенералу Ивану Антоновићу. Најзад је Синод одобрио да му се изда потребан број књига, али не онако како је он молио, него много мање; а већ за 10 историја Александра Маћедонеког које је владика такође тражио, нису хтели ни да чују. Шта ће Црногорцима историја Александра, Маћедонског2! Доста им је 10 катихизиса, 100 часловаца и 100 буквара.

Интересантно је писмо владике Василија вице-канцелару Воронцову од 17. марта 1758. у комега моли да се у Русији не сматрају за Црногорце и неки сумњиви људи који се издају за Црногорце, него да он изради закон да се само онај сматра за правога Црногорца који донесе његову смирену сведоџбу о томе.

Много је важније владичино писмо од 22. априла 1758. год. државном канцелару Бестјужеву Рјумину, у коме тражи да се одреди извесна сума новаца годишње на издржавање војске у Шрној Гори, и да му се изда грамата, у којој би се казало: да црногорска кнежевина (принципат) није никоме другоме потчињена до само царици руској, те да се зато у царичину титулу унесе њ црногорска кнежевина и да се тиме обухвате уз Црногорце и Приморци и Брђани: јер би онда у рату с Турцима, ув ту кнежевину, пристали и сви околни „славено-ерпски“ народи, па би се тако и они ставили под заштиту руску. На то је владика добио одговор: да је царица врло милостиво примила његову представку: али пре евега, треба тај народ да поднесе формалну