Европа и Балкан : дипломатска историја балканских хришћанских држава у XVIII и XIX веку. Књ. 2, Европа и Црна Гора. Св. 1, Црна Гора између Турске, Русије и Млетака у XVIII веку

МИСИЈА ВЛАДИКЕ ВАСИЛИЈА У РУСИЈИ (5)

молбу, из које би се видело зашто тај народ хоће да се стави под заштиту Русије.

Услед тога владика Василије пише царици непоередно да су они већ поднели формалну молбу од стране целога црногорског народа, „у којој је свеподанички предложено да се наша слободна кнежевина црногорска унесе у титулу Вашег Императорског Величанетва“ (Драговић, у истој руској расправи, стр. 54.). | .

Помињући ово писмо владичино царици, Ровински мисли: да нарица зато није пристала да узме у своју титулу и кнежевину Црне Горе, што би то одмах подигло противу Русије не само Турску, него и Аустрију и Венецију (П. А. Ровински „ Черногорија“, 1, стр. 664.).

Сумњамо да би Венеција, која је у ово доба рапидно опадала у својој војничкој снази —- као што су то показале њене ратне операције у ХУШ веку — због те празне титуле завојштила чак на Русију; а већ Аустрија не би имала за то никаква разлога, ако би царица узела у своју титулу само „кнежевину“ Црну Гору.

Интересантно је још да је М. Драговић у својим „Материјалима за историју Црне Горе“ саопштио само завршетак владичина писма од 22. априла 1758. га почетак и већи део писма је прескочио (етр. 14. под бр. 21.). Да ли зато што је ту само понављање онога што је било и у свима његовим ранијим писмима, или је због тога што у почетку тога писма вели: „да су Црном Гором испрва владали урођенички принчеви Ђорђе ћастриота и Шван Шрнојевић. и да је после тих принчева, настала република под владом митрополита, која је републиканска влада трајала све до његовога рођеног стрица владике Данила, који је на позив Џетра Великог ит. д.“»

Као што је политички интерес Васплијеве пропаганде у Русији захтевао да он у сваком погледу велича Црну Гору, па макар се и огрешио о Фактичко стање и о праву историју своје отаџбине — коју је он врло

добро знао, па је ипак зато и Ђорђа Кастриоту угурао

= Марко Драговић, у својој руској рабтрани „Митрополит Черногорскиј Василиј Петрович и јего сношенија с Росијеј;- СЛТетербургљ, 1882., стр. 28.