Европа и Балкан : дипломатска историја балканских хришћанских држава у XVIII и XIX веку. Књ. 2, Европа и Црна Гора. Св. 1, Црна Гора између Турске, Русије и Млетака у XVIII веку

9() ВЛАДИКА ВАСИЛИЈЕ У ЦРНОЈ ГОРИ

(0 томе покушају да се Формира црногорски пук за Русију, има опширније у најновијој студији акад. Јов. Н. Томића („Гласе“ О. Кр. Акад., други разред, 52., отр. 18.).

„једног дана сазове Василије сердаре, главаре и свештенике на договор и изложи им како је Русији обећао да од Црногораца састави један пук и да га пошље тамо. Да испуни то обећање, Василије им предложи да се у прво време не пошље више од хиљаде људи, и то само младићи, а касније би могли и људи са женама и децом. Да би се пак знало ко ће ићи, Василије је предложио да се састави једна комисија од главара, које је молио да се не противе његову предлогу, обећавајући да ће путни трошак поднети руска влада. Али чим је Василије то изложио, већи број главара почне негодовати. За Василијев предлог били су само његови најближи. а остали му изјавише да он нема власти нагонити их на сеобу из отаџбине, јер они то пеће. На томе се главари разиђу, и Василијев покушај пропаде. На челу незадовољника с Василијевим планом био је сердар Стано Радоњић, који је био повереник которског провидура, кога је извештавао о свему што Засилије ради у Црној Гори, па га је несумњиво известио и о овом покушају Василијевом. Услед тога главни провидур Далмације Гримани, у својој депеши од 8. Фебруара 1755. понавља ранији предлог которског провидура да се од Црногораца састави један пук за рачун Млетачке републике, и то на смену, „тако да од тога најма у млетачкој служби сви Црногорци виде користи, а не само поједини“. Овај предлог остао је бев последица, јер није било новаца“

Према овоме, изгледа да је владика Василије тек доцније, кад је по други пут пошао у Русију, почео да ради на Формирању црногорског пука за Русију: при чему је — пошто није успео у Црној Гори — почео скупљати Србе из Угарске, те се митрополит Ненадовић уплашио да ћесарска земља не остане без народа.

Још пре него што је владика Василије са свога првог пута у Русију дошао дома, стигло гаје писмо рускога државног канцелара од 30. августа 1754. у коме му