Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

_ ГЛАВА УПГ У

и његову „доказану оданост Русији“ и уверио га о свом поштовању и пријатељству, замолио га је да прими на поклон једн) скупоцену бунду, знатне вредности, коју му је тада послад. „Уверите јуначки српски народ — писао му је он — у висок заштиту мога узвишеног господара, који води рачуна о интересима тога народа и који, закључујући мир с Турском, посре довањем цара Наполеона, неће изгубити из вида ништа што би могло допринети благостању ваше земље.!) )

Срби су били расположени да приме савете команданта руске војске, али једна сплетка у мало није све покварила. На дан 12 децембра прослављено је у Београду ослобођење тога града. Карађорђе је био нарочито дошао из Тополе да тој прослави присуствује. Приликом свечаности аустриски агенти распрострли су по Београду вест да је у Земун стигао извештај да ће Французи продрети у Србију, преко Босне и да је Родофиникин дозвао из Цариграда митро у _прек њега „прода“ Србију Турцима. Како су тај глас потврдиле српске старешине Младен Миловановић и Милоје Петровић и више земунских трговаца, који су били главни лиферанти срлске војске, у то је и Карађорђе поверовао. Веома узбуђен он је хтео да затвори патријарховог изасланика и запретио је смрћу београдском митрополиту, код кога је он био одсео. Извештен о томе Родофиникин је,с помоћу капетана Чардаклије, успео да разувери Карађорђа и да га умири,2)

Савети кнеза Прозоровског примљени су и Карађорђе је одмах потписао одговор на писмо цариградског патријарха који је, без сумње, био саставио сам Родофиникин. „Узроци из којих смо се латили оружја, писаому је он, познати су целом свету. Они су били толико оправдани да нико не може никаква паметна приговора учинити овоме што смо урадили. Свемогући Бог, који је милостив за све у подједнакој мери и који заштићава невине, заштитио је и нас. Пошто смо тако постигли жељену циљ, т. ]. пошто смо отерали наше угњетаче, ограничили смо се на то да чувамо своја огњишта и нисмо хтели напада суседне земље. Више од 100,000 наоружаних Срба пошли би! за мном, али ја сам обуздао њихово одушевљење, из жеље да уверим султана и цео свет да смо се дигли на оружје едино за наше спасење а не да друге подстрекавамо на устанак. Руковођен овим начелима, уверавам Вашу Светост, да ме је Ваше писмо испунило радошћу, јер шта може бити радосније него учинити крај крвопролићу. Сабрао сам народне старешине и прочитао им Ваше писмо и сви су ми једнодушно одгдворили да је милост Њ. В. султана врло велика, али да паше и Турци из суседних крајева, чији су рођаци изгинули у борби коју смо водили, неће престати да нас нападају и узнемирују, нарочито кад буду сазнали да је српски народ, из покорности

7) Кнез Прозоровски Карађорђу, 10 денембра 1807. (Исто. 20-21). 2) Родофиникин кнезу Прозоровском, 21 јануара 1808. (Исто. 22).

т

аианх