Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

100 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

том случају, Срби који станују у Угарској, брзо прешли у Србију. Руски представник подсетио је Карађорђа на понуду Милоша Урошевића и уверавао га је да ће Русија и даље помагати Србе, као што је и раније чинила. И поред тога Карађорђе је решио да пошаље писмо и Урошевићу је стављено у задатак да га "однесе у Беч.1) |

Међутим, аустриска влада већ је била предузела мере за преговоре са Србима. На место старог генерала Генејна, постављен је био за команданта границе фелдмаршал ·Симбшен, који је дуго служио у тим крајевима и добро познавао Србе. Он је био одређен за посредника. У тајним упуствима, која је био добио од надвојводе Карла, њему је напоменуто да би билоод врло велике користи „по мир добити у руке Београд. Над= војвода је препоручивао Симбошену да то каже као своје лично мишљење и да истакне сву добит коју би Срби отуда имали, да би сазнао њихово мишљење о томе идаби их довео да сами учине такав предлог Аустрији. Осем тога нагласио му је да се лично не меша у преговоре, осем случаја ако то буде апсолутно нужно, али да том приликом нипошто не компромитује бечки двор и да добро очува тајну своје мисије. Што се тиче новаца, овлаћшен је био да их не штеди.)

На основу тих упустава Симбшен је, Још у почетку Марта, послао у Београд свог повереника Милоша Урошевића из Земуна, са задатком да сазна планове тамошњег руског представника. Осем тога одредио је два официра из Земуна, свога

ковника Перса да ступе у везу са српским старешинама. Тако је он још 2 марта, сазнао од свога сина да су се Карађорђеви пријатељи Младен Миловановић, саветник, и Милоје Петровић, командант Београда, на састанку који су с њим имали, жалили на несташицу намирница и муниције у Србији. После два дана известио га је пуковник Перс да Срби желе да се потчине аустријској власти, али да то не смеју јавно да покажу из страха да их Наполеон не остави освети Руса или Турака. Неколико дана доцније извештен је био да српске старешине траже хитну помоћ.з) и“

После тих вести аустриски фелдмаршал затражио је преко својих агената састанак са Карађорђем.

Међутим, кнез Прозоровски, извештен да Срби немају намирница и муниције, послао је Карађорђу, почетком Марта, суму од 6,000 дуката и обећао му да ће му послати и муниције.“) Кад је примио позив за састанак с аустриским маршалом, Карађорђе није пропустио а да о томе не извести Родофиникина. Затим га је посетио (30 марта) и известио га о скором доласку фелдмаршала у Земун и питао га за савет шта да ради.

') Дубравин. Исто место. 157. #) Веег. Исто. 202 и 790-795. 3) Кгопез. Исто. 36-38.

4) Петров. Исто. 11. 137.