Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

~

ГЛАВА !Х 101

Преговори о месту на ком ће се одржати састанак трајали су читав дан. Симбшен је позвао Карађорђа да дође у Земун, али му је он одговорио да, као врховни старешина, не може прелазити границу и позвао га је да дође у Београд. Пошто маршал није, такође, могао прелазити границу, решено је да

"се састану на самој граници, на_обали-Саве. Састанак је одр-

жан 4 априла. Маршал је подсетио Карађорђа на велику на-

клоност коју је аустриски царски двор указао Србима, допустивши у почетку- устанка да им се продају намирнице и муни-) ција. Уверавао га је у сталну наклоност Аустрије и 002590| му је да ће дати Србима све што им је потребно, да ће им по-| слати официре, да ће им позајмити новаца и т. д., под условом | да се обавежу да ће у будуће остати верни само њој. Напоменуо

му је, у исто време, да је Аустрија најближа сусетка Србији

и да је у стању да је увек у свему помогне. „Чувајте се Руса,

додао је он, њихова је земља веома удаљена; они се могу вратити

кући а ви ћете остати сами и пропашћете. Видели сте како

су вас једанпут преварили: дошли су у Србију и, кад су се п)-

вукли у Влашку, напустили су вас. Што се тиче пријатељства

Француске и Русије, не верујте у њега; то је само уображено

пријатељство.“ !)

Карађорђе је изјавио са захвалношћу да су Срби ослобођени турског јарма, захваљујући помоћи надвојводе Карла и да им је у толико жалије било када је, 1807 г., аустриска влада забранила извоз намирница у Србију. Признао је, такође, да су Срби добили од Русије помоћ у новцу, муницији и војницима, али да услед тога што Русија не може послати намирнице, народ гладује. Затим је испричао да су му, почетком последње заме, француски агенти нудили 2,000.000 гроша да прими заштиту Француске, али да је он одговорио да ника«ва сума новаца, па ма то били и милиони, не би ништа вредели Србима и да их не би спасла да не умру од глади, ако Аустрија буде затворила границу на Сави и Дунаву и оставила их у немогућности да набаве намирнице. Карађорђе је додао да су Савет и народне старешине одлучиле да се понова окрену аустриском двору и да траже не само његову заштиту него и присаједињење Србије Аустриској Царевини, под условима: #. да Србија никако не припадне Угарској „2: да вера у њој буде слободна 3. да Србија зависи непосредно од цара и да њоме његови официри , управљају “4. да цар не принуди Србе да закључе мир с Тур- | цима, пре него што Ниш и други делови Србије не буду осло- | бођени и“5: да се Србима да помоћ у храни и брашну, које ће! платити после закључења мира. „Под тим условима, додао је Карађорђе, Срби ће бити спремни да иду за Аустријанцима до | самог Цариграда.“-)

1) Родофиникин кнезу Прозоровском, 7 априла 1808. Дубравин. Исто. 158).

2) Маршал Симбшен надвојводи Карлу, 5 априла 1808. (Вест. Исто. 205-7).