Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

120 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

свима мерама, које би биле повољне по благостање Срба, Турака и општег мира. На тај начин би, у исто време, управљачи били задржани у границама њихове власти. Што се тиче градова потребно би било да они остану у рукама Срба, пошто турска влада не би никад пристала да у њима види руску во:ску. Русија би могла дати само официре и чиновнике и по потреби градску артилерију и муницију.)

Међутим, цар те чудновате предлоге Родофиникина и кнеза Прозоровског није потпуно одобрио. Он је делио мишљење кнеза Прозоровског о границама и о облику владавине у Србији. Сматрао :е „да Русија треба да се труди да очува надмоћни утицај над Србима и да не допусти другим државама да узму активног учешћа у српским стварима „али је налазио да предложена средства нису за то погодна. Држао је да руској политици у Србији треба да буде главни задатак да очува поверење српског народа и, према_томе, желео је да. _пре него ште буде добиб пристанак турске владе, дође до споразума са Србима о свима питањима која се тј ту будућег уређења њихове земље. Он је тако исто желео да руски представник у Србији ужива углед, заснован на узајамном поверењу и да избегава све што би могло вређати осећаје народа и побудити против Русије негодовање суседних земаља. Што се тиче прижељкивања Аустрије и њених сплетака против руског утицаја у Србији, цар је налазио да ће поверење Срба у Русе бити најбоља залога и против тога. Русија, држао је он, има једну јаку гарантију истоветност њених интереса с интересима српског народа; у колико се Аустрија буде више трудила да нашкоди Србима, у толико ће њихова оданост Русији бити чвршћа.) ћ

У тренутку кад је примио упуства свога владаоца кнез Прозоровски већ је био извештен да су депутати, које је Кара“ ђорђе послао цару Александру, кренули из Београда. Они.су

приспели у Букурешт 1 јануара 1809. Ту их је лримио гене-,

рал Милорадовић, коме су предали писмо српскога вожда. Према наредбама кнеза Прозоровског, генерал им је саопштио да не могу ићи непосредно у Петроград, него да најпре треба да оду у Јаш да се представе врховном команданту руске дунавске војске.

У пратњи једног руског официра српски су депутати стигли, 23 јануара, у престоницу Молдавије. Кнез Прозоровски их је примио после два дана. Иван Југовић, који је врло добро говорио руски, изјавио је да је циљ депутације да иде у Петроград и да самоме цару изложи српске потребе.

— Видим из писма Карађорђевог - одговорио је кнез Прозоровски, да намеравате ићи у Петроград. ја вас нећу спре-

~“

чавати; трудићу се на против да вам олакшам путовање тиме

у Примедбе кнеза Прозоровског на белешке К. Родофиникина, од 20 новембра 1808. (Богишић. Исто 178—188 и 201).

2) Граф Салтиков кнезу Прозоровском, 20 децембра 1808. (Улапица. Матерзалв дла истерти Восточнаго Вопроса в5 1811—1813. Москва 1901. КХ— 1).