Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

МЕ ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА.

Те

Примедбе кнеза Прозоровског на пројекат Родофиников, од 24 норембра 1808. Царево мишљење. Српска депутација у Букурешту. Конференција кнеза Прозоровског и генерала Кутузова с Иваном Југовићем (јануар и Фебруар 1809). '

Чим ге примио Родофиникинове „белешке“ о будућем Уставу Србије, кнез Прозоровски је одлучио да их, са својим примедбама, саопшти руској влади.

По његовом мишљењу најважније је било укоренити у Србији руски утицај, нарочито у случају могућих заплета између Русије и Аустрије. Тај утицај зауздавао би Аустрију и спречавао би је да почне рат, јер би се тада Турска налазила, тако рећи, у зависности од Русије. Али он је сматрао да у тадањим приликама није могуће израдити Србији њене старе границе; мислио је чак да би један такав захтев могао сметати Русији да она добије Дунав за границу. „Потребно је потрудити се, рекао је он, да се Србији даду „пристојне“ границе и онолико градова колико се, за време преговора, може добити од Турака. Србију треба организовати као кнежевину, с Карађорђем као старешином. Власт би била наследна, да би биле спречене унутрашње трзавице, које би-промена кнеза могла изазвати а тако исто и сплетке суседних земаља, Турске и Аустрије, нарочито Турске, која би могла радити супротно народној жељи и довести за кнеза каквог фанариота. Потребно би било да Карађорђев син буде васпитан у Петрограду. Њему би ваљало усадити у срце оданост према Русији, тако да би“јој могао бити корисан када оца буде наследио. Осем тога требало би основати у Србији Савет (Сенат). Његов би председник био српски кнез. Руски консул би био члан тога Савета и имао би, по потреби, власт да спречи сваки самовољни чин кнеза или да осујети одлуке противне интересима Русије. Како се ова мера неће допасти Аустрији требало би да их зајемче цареви француски и руски. Француски агенат могао би такође присуствовати већањима српског Савета. Што се тиче турске владе, њој би се могло допустити да има свога представника, али не у Београду, него у Видину, „поред кога-би могли становати и секретари руског и француског представника у Београду“. За важне ствари представници Француске и Русије одлазили би у Видин, тамо би се саветовали с турским представником и решавали о