Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

18 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

атишу у корист своје владе. Они су тражили сваку прилику да раздраже вожда против Родофиникина и да овоме онемогуће останак у Србији. У Октобру 1808, за време преговора које су водили видински владика Дионисије, митрополит Леонтије и Родофиникин, преговора који су изгледали тајанствени с тога што су вођени далеко од Београда и што су их водила два Грка и само један Србин и то њихов присталица, аустриски агенти и њихови пријатељи пронели су глас да Родофиникин и кнез Прозоровски хоће да продаду Србе Турцима, како би Русији омогућили закључење што повољнијег мира с Турском. Причали су да Родофиникин није ни обавештавао своју владу 0 правом стању и потребама српског народа. И ако су ти гласови били апсурдни Карађорђе им је, на послетку, поверовао. Половином Децембра митрополит Леонтије и друга лица која су посећивала рускогатредставника били су позвани на суд. Родофиникин је погодиочја је у питању сплетка, спалио је концепте својих извештаја и потрудио се да умири вожда. У томе је само привидно успео.!) Е

Под утицајем својих другова, Родофиникинових непријатеља, Карађорђе је одлучио да пршље једну депутацију не кнезу Прозоровском, него самом цару. Он је изабрао Ивана Југовића, секретара Савета, Павла -Поповића, саветника и“ Јанићија Бу рића, свога личног секретара. Предао им је, 20 децембра, једно писмо за генерала Милорадовића, који се налазио у Букурешту и који је био пореклом, Србин и замолио га да олакша депутатима путовање до руске престонице.

Бојећи се, без сумње, да пре доласка депутације у Петроград, не буде промењена унутрашња управа у Србији, Карађорђе је, по савету неколико старешина, сазвао ванредну седницу Савета и успео је да, у име Савета и свих „војвода, кнезова и целога народа“ буде проглашен за врховног наследног старешину. То је било бра. Он се са своје стране обавезао да ће признати Савет као врховни суд у земљи и да мимо њега неће никакве заповести издавати. Напослетку, наименован је по један командант у свакој нахији и народ је извештен о тим одлукама једном прокламацијом, којом је позват на потпуну покорност постављеним командантима.“)

=<7 292 Ру =

ту Исти истоме, 20 децембра 1808. (Петров. Исти. 1. 252). 2) Прокламација од 26 децембра 1808. (Л. Арсенијевић-Баталака. Исто. 1. 472).