Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

0 о. ГЛАВА Х: 117

Родофиникин је држао да би Русија, оснивањем једне добре владе у Србији, могла отуда извући највећу корист, ма какав правац узела њена политика и да би требало да употреби сва средства за то. Али он се бојао да Карађорђе не буде прва сметња томе, не зато што би лично био противан увођењу једне чврсте управе, него за то што то не би разумео ... и његова би га лакомисленост могла увући у сплетке, које би дошле из Аустрије или које би сами Срби могли направити. (С тога је предложио кнезу Прозоровском да позове Карађорђа у Јаш,где је „тада био главни стан руске војске и да га тамо задржи два или три месеца, уверен да ће он постати сасвим други човек и да, у његовом одсуству, уведе у живот унутрашњу управу земље. Сматрао је још као потребно да се, под изговором да се у Русији васпитају, узму као таоци старији Карађорђев син-и синови не- , колико старешина, као на пр. Јакова Ненадовића и Миленка Стојковића. Најпосле тражио је да се Младен Миловановић и | Милоје Петровић уклоне за дуже време из земље, као људи мало вољени од народа и противници руске политике. Под тим усло- | ,„ вима мислио је Родофиникин да би намере цара Александра могле бити остварене.!)

Руски представник се затим побринуо о избору депутата, који су имали да буду послани главном команданту руске војске, у Јаш. Кад се, крајем Новембра, Карађорђе вратио из села, он је потврдио њихов избор.2) Али једна вешто скована сплетка покварила је односе између Карађорђа и руског представника у Србији и изабрани депутати нису ни отпутовали. "

· а Пи

==

мат пј

[ =

Је

Непопуларност Родофоникина и Грка у опште у Србији. Интриге аустријских агената против руског утицаја у Србији. Подозрење на руског представника да је слао лажне извештаје својој влади. Неповерење српских старешина према Родофипикину. Одашиљање једне депутације цару. Нове интриге аустријских агената и државни удар, од 25 новембра 1808. Проглашење Карађорђа за наследног врховног старешину“ тај

И поред тога што је Родофиникин био представник руске“ владе и што се интересовао за српску ствар, Срби га нису волели. Његово грчко порекло било је довољно да га учини мало симпатичним. Осем тога Родофиникин је; одмах по свом доласку у Београд, био несмотрен и ступио је у пријатељске везе с митрополитом Леонтијем, који је такође био Грк а кога су Срби мрзели. Због тога је знатан број старешина с Карађорђем на челу био неповерљив према њему и то је неповерење порасло услед његовог пријатељског држања према извесним моћним старешинама, који су сматрани као супарници Карађорђеви, као што су били Миленко Стојковић и Јаков Ненадовић.

Аустриски агенти, који су били у вези с извесним присним пријатељима Карађорђевим, знали су за њихово расположење према руском представнику и нису пропустили да га експло-

7) Препис Родофиникинова извештаја кнезу Прозоровском, од 14 новембра 1808. (Исто. 188—190).

2) Родофиникин кнезу Прозоровском, 3 децембпа 1808. (Исто. 197).