Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ГЛАВА Х! 127

имали да преговарају с Русијом о закључку мира, одавали су код султана намеру да не води искрено преговоре

Огорчен тиме цар Александар је наредио кнезу Прозоровском да пошаље једног свог официра у Цариград и да изјави турској влади да ће рат отпочети, ако у року од 48 сати не буде отерала тамошњег енглеског посланика) На основу те наредбе, један ђенерал-штабни официр кнеза Прозоровског однео је, још 3 марта, царев ултиматум у Цариград,

Неколико дана по одласку овога официра стигли су у јаш најпре турски пуномоћници а за тим једна нова српска депутација, која је имала да присуствује преговорима и да даје потребна обавештења. Она је била послата на изречну жељу кнеза Прозоровског, који је хтео да се отресе депутата Југовића и његових захтева. Чланови те депутације били су војводе Миленко Стојковић, Милан Обреновић и Сима Марковић.

Командант руске дунавске војске примио је депутате, 15 марта. Они су му предали писма од Карађорђа и Савета и тражили су да односи између Русије и Србије буду одређени једним писменим актом. То је било много више, него што је иједна депутација дотле тражила. Међутим, кнез Прозоровски се решио да им учини по вољи. Опширно је написао све што је већ казао у својим разговорима с јЈуговићем и завршио је тиме, да продужење рата изгледа неизбежно, да ће он све решити, али да се не може знати какве ће прилике настати после њега.2) Дао им је поклоне и посаветаовао их да се врате у Србију, пошто преговора с Турцима неће ни бити. За тим је, 19 марта, одговорио и на писма Карађорђу и Савету. Карађорђу је препоручио да припреми што је потребно за продужење рата али да се услед тога што време није још било погодно за војевање, уздржи од сваког непријатељског акта против Турака.) Што се тиче турских пуномоћника који су већ били у Јашу, кнез је и ако је рачунао да преговори не могу имати никаквог одлучног карактера пре турскога одговора на руски ултиматум, одлучио да их стави у везу с руским пуномоћницима. У упуствима, које им је дао, о Србима је било речено ово: Турска влада треба да заборави прошлост и да потпуно опрости свима својим поданицима, ма које вере били, који су учествовали у рату; она треба да допусти Србима да уреде своју унутрашњу управу по жељи народа и да у.њиховој власти остави земљу и градове, које су заузели; Србија ће за то плаћати султану данак, чија се цифра не може више мењати. Турска влада неће имати право да кажњава смрћу људе у Србији; она неће тамо имати ни порезника, нити других каквих чиновника. За доказ њеног пријатељства према Русији, она ће признати заштиту руског

!) Цар Александар кнезу Прозоровском, 17 јуна 1309. (Петров. Исто. 11. Прилози 580—1). а Е ју =

2) Кнез Прозоровски српским депутатима, 15 марта 1809. (Србски Устанак од твов—твто. Н. Сад. 1866. 11. 128—135).

5) Исти Карађорђу и Савету, 19 марта 1809. (Петров. Исто. 11 265).