Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

128 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

цара над Срби ом и оставити му право да зајамчи тачно извр. шење ових одредаба.') ·

Ш1.

Нов покушај турске влале да преговара непосредно са Србима. Писмо Куршид паше Карађорђу. Карађорђе одбија преговоре. Концентрација турских трупа на границама Србије. Прекид односа између Русијеи Турске. Измена уверења о пријатељству између Карађорђа и кнеза Прозоровског.

Док су се ови догађаји одигравали у Букурешту, Турци су, убеђени као и Руси у излишност преговора, покушали још једном да придобију Србе и да се с њима измире. Одмах по одласку друге српске депутације у јаш, Карађорђе је добио једно писмо од Куршид паше из Ниша, којим му је предлагао мир и обећавао му да ће га султан признати за кнеза Србије, чије ће границе бити одређене. „Боље је имати једног господара у Србији него два“, додао је паша. Али Срби су одбили ове понуде, сматрајући да су везани за Русе и надајући се да ће преговори о миру бити повољни по њих. Карађорђе је одговорио Куршиду да не његов прелог саопштити главном команданту руске војске у Јашу и да-ће Срби „сматрати за светињу што тамо буде закључено“.

Огорчена овим неуспехом турска влада је одлучила да силом савлада Србе. Дунав је тада био надошао и могло се предвидети да ће наступање руске војске бити ометено за дуже време. Велики везир је решио да се користи тиме и да Србију нападне и покори, пре него што јој икаква помоћ могне стићи.

Гомилање турских трупа изазвало је међу Србима у толико веће неспокојство што су осећали да им нису у стању сами одолети и што још није било никаква знака за обнову борбе између Руса и Турака. Али њихово неспокојство било је наскоро ублажено. Турска је одбила руски ултиматум и поново објавила рат Русији. Кад је та вест стигла Карађорђу, он је рекао: „Ову објаву примамо као милост божију, јер тако можемо боље

доказати нашу истинску љубав и оданост Русији, нашој сестри, по вери и раси“.:) |

Међутим, питање је било шта ће Русија учинити за Србију после рата. Једно ново писмо кнеза Прозоровског потпуно је разуверило Србе. „По заповести Њ. В. мога узвишеног господара и милостивог заштитника херојског српског народа, хитам да известим врховног вожда и Управни. Савет српског народа, да ће предмет мојих брига, приликом преговора о миру, бити да Србија буде ослобођена од сваке зависности од Турскеи да добије права да себи може дати Устав какав жели, под заштитом Њ. В. руског цара и с његовом потврдом.)

ту Кнез Прозоровски српским депутатима, 15 марта 1809. Србски

Устанак од 18ов—1т8то. Н. Сад. 1866. 11. 131—132).

2) Карађорђе кнезу Прозоровском, 13 априла 1809. (Петров. Исто. 11. 267.

з) Кнез Прозоровски Карађорђу, 11 маја 18,9. (Исто место).