Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ГЛАВА ДВАНАЕСТА. м

Обнова рата (априла 1809). Бој на Суводолу. Пад Новог Пазара (18 јуна 1809). Погибија Срба на Каменици (31 маја 1809). Карађорђево повлачење. Молба Русији за помоћ. Немар Кнеза Прозоровског. Опсада Делиграда. Општа мобилизација у Србији. Пад Делиграда у турске руке (15 августа 1809). Неслога између српских старешина. Улазак Турака у Јагодину и у Пожаревац (крај Августа 1809). Одлазак К. Родо- _ финикина у Панчево (18 августа 1809). Пад Исмаила у руске руке (17 септембра 1809). Повлачење Турака из Србије (Октобра 1809).

У нади да ће им Руси олакшати извршење њиховог ратног плана Срби су одлучили да нападну Турке са четири стране. Миленко Стојковић одређен је да се са својом војском придружи Русима и да оперише у правцу Видина. Милоје Петровић је послан да са својим трупама опседне Ниш. Карађорђе је узео на себе да заузме Нови Пазар и да се састане с Дрногорцима. Сима Марковић је упућен да са својим трупама пређе Дрину и да продре у Босну.

Карађорђева војска ступила је у борбу још у Априлу. Она је успешно напредовала и заузела је, 15 маја, Сјеницу. Недалеко од тог места потучен је, за тим, и Сулејман „Скопљак паша босански, који је ту био дошао у намери -да-пресечеКарађорђу пут за Херцеговину. Осем тога трупе Нуман паше пећанског одбијене.су, 8 јуна, код Суводола.. Послете три победе Карађорђе је пошао на Нови Пазар. Варош је заузео 18 јуна а Турци су се затворили у град. Он их је тада опсео. Али, како није располагао са више од 4,000 људи, 8 топова и 2 мерзера и како су му, 22 јуна, стигле неповољне вести од Ниша, принуђен је био да се повуче ка Морави.!)

Рат у околини Ниша пошао је био, одиста, рђаво. Милоје Петровић, који је командовао на тој страни, имао је више глас сплеткаша, него војника. Његово наименовање изазвало је незадовољство међу старешинама, нарочито код Петра Добрњца, који је био стекао славу још 1806, као командант Делиграда. Они се нису могли сложити у томе које операције треба извршити. С друге стране Дунав је у то доба био наобично надошао и Турци се нису имали бојати од каквог руског напада. Велики везир користио се тиме и послао је доста трупа против

1) А. Протић. Исто. 17.