Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

130 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

српске војске која је држала у опсади Ниш. Крајем Маја Турци, који су дошли из Сирије, напали су снажно положај Каменицу, која је, с једне стране, штитила опсадну војску. Командант Синђелић одбио је више јуриша. У опасности да не подлегне јачој сили, затражио је помоћи, али је није добио. Кад су за тим Турци упали у шанац (31 маја), он је у очајању, запалио слагалиште барута и тако су и опсађени и опсадници одлетели у ваздух.

Сазнавши за овај неуспех Милоје Петровић се уплашио и повукао своју војску ка Делиграду.

У тренутку кад се Карађорђе журно враћао од Новог Пазара турска војска из Руменлије наступила је у две колоне, ка Делиграду и Соко Бањи. Тада је пронет глас да је турска пешадија одређена да опседне Делиград а коњица да продре у Србију и да је опустоши. Осим тога стигла је вест да Исмаил-бег серески приближује се Морави са 18,000 војника и да му је султан поклонио цео Београдски пашалук и обећао велику суму новаца, ако заузме Делиград.) Тако је, и поред Карађорђевих успеха према Новом Пазару, Србији загрозила озбиљна најезда.

У тој опасности Срби су се обратили Русији, која је једина била у стању да их спасе. Српски вожд је одмах известио кнеза Прозоровског да су Турци опколили Србију, да им Срби, без помоћи, не могу одолети и преклињао га је да пошље војничку помоћ ка Нишу.

Командант руске дунавске војске није хтео ништа учинити. „Ја бих био злочинац — писао је он Родофиникину — кад бих само 5,000 људи послао са генералом Исаијевом преко Дунава. Кад би било одређено 25 или 30,000 људи, они би реку могли прећи само у рибарским баркама а то би трајало најмање два месеца. Срби су тучени с тога што су први почели нападати.

До преласка наше војске преко Дунава требало је да се ограниче на одбрану“. За тим је одговорио Карађорђу да не мисли слати руске трупе ка Нишу, али ће их послати у Кладово. „У осталом, додао је, ја нисам нигде видео да је цар обећао да ће послати руске трупе Србима; он вам је обећао своју заштиту и по могућству помоћ а њу сам вам ја указао и то ће бити чињено и у будуће. Исмаил-Беј“серески неће ићи на Ниш и према томе ја не сматрам ваш положај као опасан. Поново вам саветујем да се ограничите на одбрану, ради заштите ваших граница и да сачекате док ја пређем Дунав; тиме ће сва ваша страховања бити разагнана.3)

Срби су се и даље жалили на руску неактивност. Они су понављали да су напад предузели с тога што су, по речима главног команданта, веровали да је руска војска већ прешла преко Дунава, али је кнез Прозоровски одрицао да је икад тако што казао.2)

1) Родофиникин кнезу Прозоровском, 16 јуна 1809. (Петров. 1274). 2) Петров. 11. 274—275. 3) Кнез Прозоровски српском Савету, 1 јула 1809. (Исто место).