Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ГЛАВА ХП 151

у дужност да помогне, Србе да земљи даду добру и сталну управу. Њихова је пропаганда потпуно успела. Крајем Септембра и почетком Октобра Карађорђе је сазвао скупштину, која је тај предлог прихватила. Једна депутација у коју су ушле војводе Миленко Стојковић, Милан Обреновић и Доситије Обрадовић, отишла је графу Каменском, да му изложи народне жеље и да изради да их он усвоји) Бо 1: анвста

За време одсуства тих депутата Младен Миловановић није остао скрштених руку. Видећи како утицај његових противника расте а бојећи се да ускоро не буде искључен из народних послова, он је почео доказивати Карађорђу да ће управа, какву русофили хоће да даду земљи, окрњити његову власт врховног вожда. Он му је саветовао да сам уреди владу, не чекајући на повратак депутата, ни на заповести графа Каменског. Предложио-му је да укине Савет и“ да-га-замени -владем-и- Великим Судом, да у њега уведе све војводе, који су познати као шефови русофилске странке и који су с тога сматрани, у неку руку, као његови противници а да на њихова места постави своје присталице, како би власт врховног вожда била утврђјна и повећана. Затим се сам понудио за министра војног како би све војне ствари биле у рукама врховног вожда. Овај план допао се Карађорђу и Младену није требало много труда да га задобије. Како је било у обичају да се старешине почетком сваке године састају ради договора о земаљским потребама, Карађорће их је позвао да почетком Јан _ 1841 дођууБеоград:

Сазнавши за Младенов и Карађорђев план мноте виђене старешине нису дошле на састанак. Миленко Стојковић је још био у Букурешту, где је његов друг, Милан– Обреновић тада умро. Јаков Ненадовић се извинио. Петар Добрњац је одговорио да се руске трупе, које су одређене за гарнизон у Београду, спремају да пређу Дунав и да их мора сачекати, примити и допратити. Додао је да ће се српски депутати ускоро вратити и да ће он доћи с њима у Београд, где ће се моћи, по саслушању њихових извештаја, приступити већању.2) И поред тога састанак |је одржан у Београду 20,22 и 23 јануара. Убеђени да њихов 'план не би примила већина старешина, Карађорђе и

| Младен (фу употребили претње и натерали су их да потпишу | чисту хартију и да испод потписа ставе своје печате.3) Овако

припремљена реформа обнародована је као да је од стране скупштине усвојена и влада је састављена. Војводе, које су ужи| вале највећи углед и које су биле најватреније присталице ' Русије, постављене су за министре и ако им на то није тражен · пристанак. нити су биле присутне на скупштини а: на њихова места одређене су мање достојне и мање способне старешине.

елу

1) Карађорђе Добрњцу, 21 октобра 1810. (Спом. Срп. Краљ. Акад. хуху и. 100) Ј У са

2) Петар Добрњац Карађорђу, 7 јануара 1811. (Исто. 121). 3) Исти генералу Засу, 6 априла 1811. (Исто. 125). |