Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

152 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

Јаков Ненадовић, Миленко Стојковић и Петар Добрњац постав- ,

авина ог

љени су: први за министра унутрашњих дела, други за министра иностраних дела и трећи за министра правде, али је, с друге стране, Младен Миловановић постављен за— министра војног.

Овај државни удар узбунио је шефове русофилске странке. Њих је нарочито дражило наименовање Младена Миловановића који се дотле показао неспособан у војним стварима и који је био сумњивога карактера. Међу старешинама које су присуствовале скупштини најнезадовољнији су били Лука Ла„заревић, Милош Обреновић и Вујица Вуличевић. Они нису

смели јавно“ показати своја осећања, али су одмах уверили | своје другове Миленка Стојковића и Петра Добрњца да се слажу

с њима.)

Наскоро затим руски гарнизон, којим је командовао пуковник Бала, ушао је у Београд а с њим су дошли и војвода Миленко Стојковић и Петар Добрњац. Они су одбили положаје који су им били одређени у влади. Карађорђе им је тада саопштио да су протерани из Србије.2) Они су отишли кућама да узму своје породице и своје ствари и да пређу у Влашку. Кад се у њиховим нахијама, у којима су били веома популарни, сазнало шта се догодило, сељаци су се побунили и многи су пошли у Београд да протествују против њихова прогонства. Али Карађорђе је лично отишао у нахије и успео да умири духове.) Што се тиче других, незадовољних старешина они су из страха да не дође до грађанског рата, примили понуђене положаје а други су ћутали. Милош Обреновић, чија је опозиција била најенергичнија, пао је у немилост и добио само један део војводства свога брата Милана.) У то доба Срби су очекивали резултате руских војних операција и мислили су, пре свега, како ће с Русима осигурати одбрану својих граница. | у,

Наименовање генерала Кутузова за главног команданта руске дунавске војске. Његов ратни план и Срби (Априла 1811). Пораз Турака код Рушчука (Октобра 1811). Преговори између великог везира и генерала Кутузова. Наименовање руских и турских пуномоћника за преговоре о миру.

Војне операције које је граф Каменски водио с успехом против Турака, у току 1810, требало је, по његовом мишљењу, наставити с истом енергијом. Он је имао намеру да се користи нерадом турске војске за време зиме и да се докопа неколико важних тачака на путу за: Балкан и, ако је могуће, неколико прелаза преко те планине. Ради тога он је, још крајем Децембра_1810, издао налог генералу Сен-Приу да освоји Ловчу,

1) Милош Обреновић, Лука Лазаревић и В. Вуличевић Миленку АЕ Петру Добрњцу- и Стеви Живковићу, 25 јануара 1811. (Исто. 23—124). ·

2) ноте Петру Добрњцу, 19 фебруара 1811. (Исто. 126.).

3) Протић. Исто. (Спом. Српске Краљ. Акад. Х1Х—24. Петров. Исто. 111. 399). -

4) Караџић. Исто. 99. 132.