Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ГЛАВА ХШ - 153

елв: во, Осем тога наредио је, 28 јануара, свима својим "трупама да се спреме да, 13 фебруара, пређу преко Дунава и да продуже рат.!)

Али, у Петрограду су тада сматрали за потребно да предузму мере, које нису биле у складу с планом команданта дунавске војске. Осећајући да се заплет с Наполеоном приближује цар Александар је, пре свега, био рад да западну границу своје царевине осигура од тога непомирљивог непријатеља. Рат с Турцима требало је, дакле, да дође у други ред и ваљало је мислити на закључење мира “о Турцима. Цар је поверљиво препоручио. графу Каменском да се уздржи од сваког напада и да се ограничи само на одбрану, на левој обали Дунава. Пет, од девет дивизија, које су биле под његовом командом, требало је послати ка Дњестру да појачају гарнизоне на западној граници.2) Ове наредбе примио је граф Каменски баш у тренутку кад је наређивао припреме за прелаз преко Дунава.

И ако му није остало више од четири дивизије, Каменски је, да би сакрио своју слабост од Турака, одлучио да предузме напад. Тако је, 12 фебруара, заузета Ловча. Али, у тренутку кад је требало наставити напад, главни командант је пао у постељу. Услед тога Руси су се морали повући и ограничити се на одбрану. Како је болест главног команданта пошла на горе,

он је ускоро смењен и на његово је место постављен стари генерал Голенишчев— Кутузов,

Нови командант ниј био непознат Турцима. Поред мисија које је вршио у Турској под Катарином П., он је служио 1808 и 1809 г. у главном штабу дунавске војске, под командом кнеза Прозоровског. Као интимни саветник старога маршала, он је показао ретку енергију, али како је кнез Прозоровски био тип спора и неодлучна команданта, они се нису могли слагати и Кутузов је био ускоро смењен. Кад је, сада, примио команду руске војске, он се показао исто онако енергичан као И раније. И ако је располагао с мало војске, одлучио је да предузме снажну офанзиву, сматрајући да само једна одлучна битка може натерати Турке да потпишу мир, који би Руси могли примити.

Његов ратни план био је готов још у Априлу 1811. Приликом израде тога плана генерал Кутузов није заборавио на Србе. Настао ге одмах да, пре свега, измири старешине и затражио „е од Карађорђа да поправи ствар војводе Миленка Стојковића И Петра Добрњца, додајући да су они довољно доказали своју оданост према отаџбини и према Русији и да су били само жртве лажних извештаја.“) Наредио је да се пошље Србима ОЦЕ метака и предузео је мере да их обезбеди од глади. По о“јЕ аустриска влада била забранила извоз намирница он је тајно

1) Петров. Исто. 111. 236.

2) Рескрипт цара Александра графу Каменском, од 17 јануара 1811. (Исто. 237).

3) Генерал Кутузов Карађорђу, 16 априла 1811. (Исто. 399).