Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

154 ЕВРОЛА И ВАСКРС СРБИЈЕ

закључио погодбу с једним трговцем из Темишвара да снабдева српску војску.) Почетком Маја послао је у Србију одред генерала Орурка. Затим је наредио да се тамо пошље још шест топова, неколико топџија, велика количина барута и олова и 4,000 дуката и тражио је од руске владе нов кредит од 10,000 дуката на исти циљ.

Задовољни држањем новог руског команданта Срби су предузели мере да заједно с Русима осигурају одбрану својих граница. Али Турци, који су били и сувише заузети на Дунаву, нису ништа предузимали против Срба. Обавештен, без сумње, о способности трупа којима је располагао његов противник, велики везир је одлучио да предузме офанзиву и спремио се да, у Септембру, пређе Дунав, код Рушчука. Захваљујући својим везама с Мула пашом из Видина, „генерал Кутузов је, још у Јуну, сазнао за план великог везира. Предузео је потребне мере обазривости, утврдио најважнија места и затим се, пошто се са успехом бранио, повукао испред њега и привукао га на леву обалу Дунава.

Почетком Октобра велики везир је прешао. Дунав-код Рушчука, с половином своје војске. Брзом и одлучном маневром генерал Кутузов је пребацио преко Дунава један јак руски одред, који је успео да пресече везе великог НЕ с трупама које је оставио на десној. обали. На тај начин успео је да опколи 36,000 Турака. У тако опасном положау велики везир је био принуђен да затражи примирје. Из жеље да му одмах изнуди главне услове уговора, који је требало закључити, генерал Кутузов му је одговорио да се мора држати заповести свога господара и да борбу не може прекидати док не сазна услове под којима је Турска расположена да закључи мир.“)

Обраћајући се руском генералу велики везир је мислио само на своје спасење. И не чекајући на његов одговор, он је успео да те ноћи, на чамцу, пређе реку и да се склони у Рушчук. Кад се нашао у сигурности и да би добио времена, он је одговорио генералу Кутузову да услове мира могу поставити само пуномоћници_и_да их треба најпре наименовати. Али, знајући да Руси не би пристали на обуставу рата, док од Турака не буду добили уверење о формалним уступцима, он је понова писао Кутузову и обећао му град Хотим с његовим поседима или новчани откуп. И ако је био овлашћен од графа Румјанцова да не тражи Дунав за границу, него да се задовољи уступком Молдавије до Серета, генерал је ипак одговорио да не може ићи мимо воље свога господара, који тражи све земље до Дунава.3)

Видећи да се преписком не могу споразумети велики везир је послао Мехмед Есад ефендију да усмено преговара. У писму, које му је поверио, изјавио је да је Турска готова да уступи

1) Исто. 399—400. 2) Петров. Исто. 11. 309. 3) Исто место.