Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

УВОД ~ с ги

коју су уживали од ХТУ- века. Поред јарма турских паша имали су сада да подносе и јарам грчких владика.

= Ни Срби у Угарској нису тада боље прошли. Како су МаРГ били повредили њихове повластице, између њих је дошло

у Русију (1751—1753). Срби који су осталиу 27 се и даље за аустријски двор чак и против хри у рату за аустриско наследство и затим у седмогодишњем рату више од шест хиљада Срба учествовало је у биткама по Шлезији, Чешкој, Баварској и Италији. И поред толиких услуга које су рани ај стриском ДЕору, он их није довољно заштитио. Сукоб који се изродио између Срба и Маџара завршен је тек. => | ет 0 г. једним актом, познатим под именом „Илирске Де А: ције“, који им је признао само верску самоуправу. = = РУСУспеси Русије у средини ХУП| века забринули пе: рију за судбину Турске Царевине. У Бечу су почели да ==“ | брину о намерама руске владе у погледу Турске, нарочито после ,, | закључења Кучук-Кајнарџијског УГ 1 којим је Ру- 77 сији било дато право заштите православне цркве у Турској и, румунских кнежевина, Влашке-и-Молдавије.. Исцрпљена непрестаним ратовима, ослабљена: унутрашњом анархијом која је завладала међу јаничарима и у обласним управама, Турска није била у стању, да се одупре Русији, која је, за време владе Ката| рине [], била јача него икада. Бечка влада бојала се да руска ! царица не нападне Турску и да се не докопа Цариграда. Услед

тога бечки двор је зажелео споразум с руским двором, да би себи |, "__ 1 осигурао удео у евентуалној подели Турске. [а је, ДВД го- [ 7) а дине, закључен један тајни уговор између Јосифа 11 и Катарине о том уговору

| Те усија је, у случају деобе, имала да добије.

рђаву Оџаков.са земљама које су јој припадале између Буга.

| и Дњестра и једно или два острва у Архипелагу. Аустрија је

имала да добије тврђаву Хотин с околином, део Влашке до реке Олте, Никопољ, обе обале Дунава са градовима Видином,. (рт

шавом и Београдом и све земљиште на северу од једне праве ли-

' није, повучене од Београда до Јадранског Мора, рачунајући

· ту и ушће реке Дрима, са свима млетачким поседима на тој страни. | Од остале турске територије требало је основати две неза не КИ обухватала Бесарабију, Молдавију и | Влаштоу /и Грчку ину, у коју би ушле турске територије ' од Дунава до"Дариграда, који јој је био одређен за престоницу. | Владалац Дакије морао је бити хришћанин и потпуно независан | од Русије и осталих држава. (Престо Грчке Царевине резервисан,

| је био за великог кнеза Константина, унука Катарине 11). | Том је линијом српска земља била пресечена на два дела. Један део њен припао би Аустрији а други новој Грчкој Царевини Срби у Турској морали су о томе нешто сазнати, пошто су се,

4

_ |) Аглећ. Јозерћ 1 ипа Каћатпа уоп Кичјапа. Јћг Впећмесћве!: М/леп 1869 стр. 145.—157 и 169—175. Машепз. Кесџе! де Ттапев аде 1а Киззте. 11. стр. 134. |