Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

166 ЕВРОГА И ВАСКРС СРБИЈЕ

послат на потврду у Петроград и Цариград.

И ако је оставио генералу Кутузову да потпише уговор о миру, адмирал Чичагов је покушао код турских пуномоћника да измени услове уговора, али они на то нису хтели пристати и одбили су одмах мисао о савезу, који је био тако у вољи цару Александру. „Овај савез — писао је он из Вилне адмиралу Чичагову — могао би нам накнадити забуну, коју ће овај уговор унети у наше односе са Србима и словенским народима, односе који су у ово доба од особите важности по нас. Ако би се могао наћи још који начин да се дође до овог савеза с Турском и њене сарадње нарочито сарадње Срба и словенских народа против Француске и њених савезника, не треба ништа пропустити“.!) Али турски су пуномоћници одговорили да немају пуномоћства за разговор о том питању.2) Адмирал ЈЕ хтео да пошље првог руског пуномоћника у Цариград да непосредно преговара са султаном, али се велики везир успротивио његовом пролазу пре измене потврда закљученога уговора. ичагов се тада обратио енглеском посланику у Цариграду и замолио га је да се заузме за закључење савеза између Русије и Турске и да руским трупама изради право да, за време рата између Русије и Француске, могу прећи преко Србије и других

турских покрајина до Јадранског "Мора.3)

Што се тиче устанка балканских Словена он се њиме такође занимао. Главна улога требала је да буде поверена српској војсци, која је ратовала осам година и која је била привикла на руску тактику. Он је, још 25 јуна, одлучио да пошље Карађорђу генерала Орурка, који се раније, заједно са Србима, храбро борио против Турака. Наредио му је да идеу Београд и да Карађорђу изјави да је циљ његова доласка да сачува Србију одтурске најезде, да ради тога јаке руске трупе долазе у помоћ Србима и даће оне заузети све стратегијске тачке, које могу заштитити земљу од непријатеља. Шта више, наредио му је да организује редовну војску у Србији и да се потанко обавести о расположењу владе и народа према Русији, о средствима за исхрану којима располаже Србија, о броју трупа које може дати, било за одорану изнутра, било за операције с поља, о средствима нишкога града за одбрану и о француским трупама које су, по пронесеним гласовима, већ биле ушле у Босну. Осем тога препоручио му је да, чим буде прикупио потребна обавештења о сред твима за снаодевање, прорачуна шта би томе још требало додати, нареди трупама, које би биле спремне за полазак, да уђу у Србију и да ЈЕ заузму што је могуће брже. Напослетку, наредио му. је да француске трупе, чим их буде сусрео, сматра као непријатеље Русије а да се с Аустријанцима не туче док му они сами не буду дали повода.“)

и потписа уговора о миру. Чим је уговор потписан, одмах је

1) Цар Чичагову, 25 маја 1812. (тећсћавон. Метогтез Бетрг1а. 1862. 77). -

2) Петровђ. Исто. ПТ. стр. 399.

3) Исто место.

4) Петровљ. Исто. 11. 393—395. .