Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

168 = ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

У исто време, изложио му је мере, које је, по његову мишљењу, "пребало предузети у случају, ако се Турци одлуче да поново предузму рат против Русал) Најзад, после три дана, смислио је план једног похода против самог Цариграда и тражио је царево одобрење.2) реј.

Својим необичним схватањима, непознавањем организације и вођења сувоземне воске, његови пројекти експедиција, за коге није било ништа припремљено и у којима је требало ићи на срећу, адмирал је постао предмет за подсмех код својих официра. Генерал Ланжрон је имао храбрости да о томе извести цара једним нарочитим мемоаром, преко војводе Ришељеа, гувернера

· Одесе.3)

У тренутку, када се руска војска налазила у потпуном повлачењу и када је Наполеон већ био на путу за Смоленск, руски цар је примио султанову потврду Букурешког Уговора. И ако ова потврда није била потпуна, она је изазвала опште задовољство, јер је ослобођавала целу дунавску војску, прекаљену у шестогодишњем рату и допуштала је да је Руси пошљу у помоћ својим трупама, које су се повлачиле.

Објављујући, 30 јула, у Москви, закључење мира с Турцима цар Александар је наредио да га назову „Божијим Миром .“) Истога дана издао је наредбу адмиралу Чичагову да се са свом руском војском повуче из Влашке и Молдавије и да што пре стигне на Дњестар.)

1) Чичагов цару, 8 јула 1812. (Русскал Старина. 1892. 621—623).

2) Исти истоме, 11 јула 1812. (Исто. 624—629). _ КИ

3) Мемоари графа Ланжрона (Роситепте ртоупогте [а Ра5тогта Котаппог. Зирр!. 1 мо!. 111. Букурешт. 1889. 387—388, 395).

4) Петровљ. Исто. ПТ. 396. . Е

5) Цар Александар адмиралу Чичагову, 30 јула 1812. (Тећ= фсћарон. Исто. 108—109 и Русскал Старина. 1892. 641).