Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

170 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

Почетком јула Куршид паша из Ниша известио је о томе Карађорђа и понудио му своје услуге за будуће преговоре с турском владом.) У исто време босански је везир ту новост саопштио и командантима српске границе на Дрини.2) Пошто никакве вести није примио од Руса, Карађорђе је писмо Куршид паше саопштио Савету и питао је руског представника у Београду, Недобу и пуковника Полијева шта да одговори. Не знајући такође ништа, они су саветовали Карађорђу да не почиње никакве преговоре, док од руске владе не буде добио обавештење о ситуацији и одобрење да може преговарати. Карађорђе је тако одговорио Куршиду да му нису потребне његове услуге и да већ има неко (Русија) ко се брине о рату или о миру за Србе.3) Али Куршид је, средином Јула, понова писао Карађорђу. Он му је, по наредби турске владе, саопштио одредбе члана УП -ог Букурешког Уговора који се тицао Србије и позвао га је да Турцима

„преда у руке Београд и друге српске градове, с муницијом која “се у њима налазила и да му пошаље људе од поверења да с њима | уреди све остало. Карађорђе, који још није био добио никакве (вести од главног команданта руске дунавске војске, затражио је 'понова савете од Недобе и Полијева и одбио је преговоре с Турцима.5) Извештен о писмима које је нишки паша упутио Карађорђу, адмирал Чичагов сматрао је за потребно да том приликом обавести Србе о уговору. Предосећајући непријатан утисак-који ће

УШ-ми члан уговора произвести на Србе, тражио је начин да га ублажи, да би одржао њихово добро расположење према Русији, али да ни у ком случају не да турској влади повода да остане неспокојна.) Он је тај задатак поверио руском преставнику у Београду и послао му је упуства за то. „ја сам потпуно уверен, писао му је он да ћете ви умети, према вашем познавању тамошњих прилика | с помоћу ваших веза, улити доста мирноће и поверења Србима да правилно оцене данашње стање ствари и да им усмено објасните |све што је руски двор чинио да њихов положај привремено уреди и шта намерава предузети да им осигура часнији и сталан положај, чим прилике буду олакшале такве кораке.“ Тим је упуствима приложио и препис У ПП-ог члана уговора о Србији, али с изричном наредбом да га „српском Савету саопшти само у изводу, пошто буде пажљиво изменио све оно што јеу том члану претерано (!) т.ј. изразе који су употребљени само да се одржи источњачки стил.“ ОЈ Знајући да ће повратак турских трупа у српске градове обесхрабрити Србе, он му је јавио да се „та мера и ако је угово-

1) Карађорђев деловодни протокол. Београд. 1848. Ер. 770.

2) Протокол писама проте Матеје Ненадовића. Београд. 1861. 159—161.

3) Хали бег из Сребрнице проти М. Ненадовићу, 17 јуна 1912. (Л. Арсенијевић-Баталака. Исто. 1

4) Ст. Новаковић. Исто. 254. | Ј

5) Адмирал Чичагов Италинском, 15 јула 1812. (У. аницкли. Исто. 86).