Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

_ ГЛАВА ху 171

рена, не мора извршити.“ Додао је да се „докле год Французи, непријатељи Русије, буду грозили турским земљама, не може 0ставити слабости турске владе брига да брани српске градове.“ Затим га је известио да је Русија предложила турској влади савез за одбрану и за запад, чији је главни услов да се хришћани Турске Царевине могу дићи на оружје и окуџити се под „славне заставе руске.“ Ако турска влада, завршио је он, буде пристала на савез под тим условима, Срби ће имати право да остану наоружани и да се придруже Русима, ради заштите своје отаџбине или да, у противном случају, иду тамо, где их цар Александар буде позвао. ;

Адмирал Чичагов је желео да Недоба саопшти та обавештења не свима Србима, него само најразборитијим вођама, онима који. би могли утицати на своје сународнике тиме што би им „улили спасоносно уверење да је једна од главних ствари, које је цар Александар препоручио пажњи главног команданта дунавске војске, била брига о очувању Срба.“ Осем тога наредио му је да Србима саветује, да за одговор на писма Куршид паше изаберу способне људе и да их пошаљу у Цариград да с турском владом уреде све што се тиче извршења одредба уговора о Србији. „Ствар је само у томе, продужио је, да се добије времена и да се: поштеде Турци. Бог, који никада не напушта ствар народа и Његово Величанство, наш узвишени Господар, коме на срцу лежи српска ствар, учиниће остало.“ Напослетку препоручио му је да у свему поступа са много обазривости и нарочито да „Написмено даје само оно што строго одговара одредбама уговора о миру.)

Како је Недоба извршио наредбе адмирала Чичагова то је остало непознато.

Одмах после тога, Карађорђе је примио од адмирала једно писмо, од 26 јула, којим га је он известио да је мир између Русије и Турске закључен, али да о Србији ништа није уговорено. Он је саветовао Србима да ступе у преговоре с турском вљадом, ради уређења њиховога положаја и уверавао га је да се судбина Србије налази у рукама руског представника у Цариграду.)

Те су вести произвеле страшан утисак на Србе. Карађорђе је одмах сазвао главне старешине у Тополу да се с њима договори о томе шта да се ради. Сви су били мишљења да је, после рата и мржње коју је он изазвао, опасно и немогуће преговарати на само с Турцима, примити њихове гарнизоне у градове и предати им муницију а да Србима није више могуће живети заједно с њима. Али, били су готови да признаду суверенство Турске и да јој плаћају данак. Пристали су, дакле, да преговарају да би добили времена, у нади да ће прилике допустити Русији да закључи повољнији-мир“и"решили су да предузму све потребне мере за одбрану српских-ераница- Предвиђајући да Турци неће а ВН вето =

1) Адмирал Чичагов Недоби, Јула 1812. (Уланицкли. Исто. 87—90).. 2) Карађорђе Италинском, 6 августа 1812. Исто. 96).